Platon, jedan od vodećih filozofa u Antičkoj Grčkoj, izučavao je zakone, državu, jednakost, pravdu, kosmos, čoveka, ljubav, estetiku… Osnivač je Akademije u Atini, prve institucije za visoko obrazovanje, a jedan od učenika bio je i Aristotel.
Njegovo najpoznatije delo je „Država“ u kom se bavi pitanjima idealnog društva. Čuven je i po „Odbrani Sokratovoj“, „Protagori“, „Zakonima“…
„Heroja možemo naći među stotinu ljudi, mudraca možemo naći među hiljadu, ali onoga koji to zaista i postigne u životu možda ne nađemo ni među stotinu hiljada.“
„Mudar čovek govori jer ima nešto da kaže, dok budala govori jer hoće da kaže nešto.“
„Jezik je obećao, nije pamet.“
„Početak je najvažniji deo svakog posla.“
„Prva i najbolja pobeda je osvojiti sebe.“
„Ljubav je ozbiljna mentalna bolest.“
„Od slobodnog čoveka se ne može napraviti rob, jer je slobodan čovek slobodan i u zatvoru.“
„Pokušavam misliti, ne zbunjujte me činjenicama!“
„Neznanje je koren i stablo zla.“
„Budi ljubazan, jer svi koje upoznaš vode tešku bitku.“
„Život se mora živeti onako kako se svira.“
„Samo su mrtvi videli kraj rata.“
„Ako želite da stvorite nešto veliko, uložite u to ceo život.“
„Osećaj divljenja pokazuje da ste filozof, jer divljenje je početak filozofije.”
„Postoji samo jedno dobro, a to je znanje, i jedno zlo, a to je neznanje.”
„Zaljubljenici vide na svetu samo sebe, a zaboravljaju da ih vidi svet.”
„Znanje koje imamo je samo mrvica onoga što nemamo.”
„Svako srce peva pesmu, nepotpunu, dok neko drugo srce ne uzvrati šapat. Oni koji žele pevati uvek će naći pesmu. Na dodir ljubavi, svako postaje pesnik.”
„Muzika daje dušu svemiru, krila umu, let mašti i život svemu što postoji.”
„Nikad ne obeshrabruj nekoga ko kontinuirano napreduje, bez obzira kako sporo.”
Izvini XLS, a šta je to Grča?
Ispravak u prvom mom komentaru ovde.
Piše:
„Što se prevoda tiče nisu prisutni najstariji prevodi zapadne putanje koju navodi, a to je Grča-stari Rim- Vizantija- Kalifat- srednjovekovni Zapad. “
Treba da piše:
„Što se prevoda tiče nisu prisutni samo najstariji prevodi zapadne putanje koju navodi, a to je Grča-stari Rim- Vizantija- Kalifat- srednjovekovni Zapad.“
Timaj se zove jedino delo od Platona koje su imali na zapadu u srednjem veku.
Dalje, u Vizantiji su čitali Platona i od neoplatonista, koji su bili pagani. Čija dela mi posedujemo i oni su prepisivali Platona. Barem je za naučnika lako utvrditi da imamo verodostojna dela Platona.
Vidim ovde jedan glupav komentar od Aleksandra.
Sigurno Aleksandar nije upoznat sa onim što piše.
Što se prevoda tiče nisu prisutni najstariji prevodi zapadne putanje koju navodi, a to je Grča-stari Rim- Vizantija- Kalifat- srednjovekovni Zapad. Nego postoji i putanja sa istoka, a to je Grčka- stari Rim- Vizantija i dalje, i drugo, osim toga možemo govoriti i o samim arapskim prevodima, znači imamo razčličite prevode različitih istorijskih putanja kroz istoriju. Ako se Aleksandru ne sviđa ovaj prevod nek čita arapski ako mu je milije, a može i vizantijski i rimski. Ako se uporede ovi prevodi vidi se da ništa nije ni menjano. Normalno da postoji nauka iza toga koja se s tim i bavi, znači postoji naučna pozadina koja uopšte nije hrišćanska. „Bogsvetizna“ se piše odvojeno, znači piše se „Bog sveti zna“.
Dalje, što se tiče takozvanog filtriranja „srednjovekovne Crkve“, kao prvo ovo je baš glupav pojam jer šta se podrazumeva uopšte pod tim. Zapad nakon pada Zapadnog Rimskog Carstva je kulturno opao i stvarno je tamo Crkva bila najobrazovanija tamo jedan period u istoriji, ali to je toliko kompleksno da se mogu knjige napisati o tome, ovaj njegov komentar je na razini osnovnoškolskog idiotizma. Da nije bilo tih prepisivača koji su bili uglavnom monasi ne bi se ni zadržala brojna antička dela na Zapadu. Osim toga monasi su uglavnom prepisivali crkvena dela, slabo su se bavili antičkim piscima, a prepisivanje je odrađivana jako tačno, jer se na to gledalo kao na sveti posao. A tek od Karla velikog se prepisuju uveliko dela koja i nisu crkvena, znači kakva Crkva uopšte tu upravlja prepisivanjem, ovde upravlja sam franački car. Dalje, od 11. veka ima među prepisivačima i monaha i zanatlija i drugih, prepisivanje je bio zanatski posao (među kojima ima i Židova), a pisci rukopisa od razvijenog srednjeg veka uglavnom nisu ni bili monasi, a brojna dela su dobijena od Arapa preko Španije. To je što se tiče srednjeg veka i neke crkvenog prekrajanja Platona i antičkih pisaca. A osim toga u srednjem veku Zapad je imao samo jednu knjižicu od Platona i to neki mali deo, tako da nije rimokatolička crkva imala i šta da prekraja, jer nisu ni imali Platona u srednjem veku. Tek su ga dobili preko Vizantije nakon pada Carigrada 1453. godine i počeli ga prevoditi. tako da je ovo skroz idiotski komentar. Platon je bio skoro nepoznat toj Aleksandrovoj „srednjovekovnoj Crkvi“, jer i misli na zapadnu crkvu. Što se tiče istoka, Arapai su imali prevode Platona i njih je on slabo zanimao, više ih je zanimao Aristotel, i nisu ni imali razloga da ga menjaju, koja glupost. A u Vizantiji nije samo Crkva prepisivala knjige niti je učenost bila samo crkvena, proučavali su oni razne paganske autore pa tako i Homera, Hezioda čija su dela prepuna paganštine i danas time odišu, a da je Platon bio paganin to se može i pročitati u njegovim delima.
Za ovakvo osuđivanje i ovakav komentar kod Aleksandra trebaju čvrsti dokazi, a ne samo tako baciti takav netačan i štetan komentar iz vedrog neba.
Нe постоји „ондашњи“ и „овдашњи“ опус у филозофији.Само једна универзална истина која траје кроз време…Све остало су тумачења.Неко има дар да је сагледа јасно.Неко не.
Kada se govori o izvorima antičke Grčke, uobičajeno je da se prenebegava nekoliko stvari.
Prva je da su na svom putovanju do ovde prešli prevodilački put od grčkog na latinski, sa latinskog na arapski i sa arapskog na svakojake evropske jezike.Šta je moglo biti dodato i\ili oduzeto u toj tranziciji bogsvetizna.
Drugo je filtriranje srednjevekovne Crkve kao jedinog stuba pismenosti tada i opet bogtepita šta su prekrajali da bi zvučalo hrišćanskije.
Treće, to su sačuvana dela, koja su opet samo delić ondašnjeg opusa.Možda je bilo i drugih škola mišljenja, boljih ili lošijih od predsokratovca,Sokrata,Platona,Aristotela i onih ostalih za koje se zna.
Kada se sve to uzme u obzir ostaje da se istoričarima veruje ili ne da su to baš autentični Platonovi citati.
Za moj ukus, citati su precenjeni jer ciljaju na sveobuhvatnost i univerzalnost, a retko je dostižu, jer se obično prenebegava kontekst.