7 pisaca – ratnih reportera

Ratovi za sobom nisu ostavili samo porušene kuće i veliki broj žrtava nego i nešto značajno za književnost. Poznati pisci učestvovali su u ratovima i svoja iskustva preneli na papir stvarajući najčitanija dela savremene književnosti.

Držeći u jednoj ruci oružje, a u drugoj olovku pokušali su da nam prikažu surovost rata.

1. Ernest Hemingvej

Pored brojnih dela fikcije našla su se i ona koja je napisao nakon i tokom rata. Tako je opiso dešavanja na frontovima tokom Prvog svetskog rata u knjizi koja nosi naziv Zbogom oružje.

Kao ratni reporter u Španiji, tokom građanskog rata, pisao je za severnoameričke novine. U tom periodu Hemingvej se bavi pisanjem scenarija za dokumentarni film Španska Zemlja. Dok su bombardovali Madrid Hemingvej je napisao još jedan scenario i to za film Peta Kolona.

„Rat je, znate.”
Odgovorio sam da znam.
,,Vi ste Amerikanac u italijanskoj vojsci?” upitala me.
,,Da, gospođo.”
„Kako se to desilo? Zašto se niste nama priključili?”
,,Ne znam”, odgovorih. ,,A mogu li to sada da učinim?”
„Čini mi se da sada više ne možete. Recite mi, zašto ste stupili u italijansku vojsku?“
„Zatekao sam se u Italiji”, rekoh ,,i govorim italijanski.”

Zbogom oružje

2. Džordž Orvel

Bitka koju je Orvel vodio 1937. tokom Španskog građanskog rata bila je pre svega borba sa španskim jezikom i zato je sa sobom uvek nosio mali rečnik.

Osim što je naučio par reči na novom jeziku i sklopio brojna prijateljstva u toj stranoj zemlji našao je inspiraciju za svoju knjigu Kataloniji u čast.

Varvarstvo, iako daleko od linije fronta, izgledalo je tmurno i jadno. Gomila policajaca u uniformama tumarale su gore – dole ulicama, nastojeći se zagrejati. Na nekom porušenom zidu naišao sam na plakat s datumom iz prethodne godine koji je obaveštavao da će šest lepih bikova biti ubijeno u areni toga i toga dana. Kako su jadno izgledale njegove izbledele boje! Gde su sada bili lepi bikovi i lepi borci sa bikovima?

3. Tim O’Brajan

Baš kada je rat u Vijetnamu dostigao užasavajuću tačku u kontekstu američkih žrtava Tim OBbrajan biva regrutovan. Kao pešadinac ratovao je trinaest meseci i za to vreme dva puta je ranjen. Knjige koje su opisivale ratno stanje u Vijetnamu bile su: Potraga za Kaciotom, Kako ispričati pravu ratnu priču i Teret koji su nosili.

Šta su to po O’Brajanu vojnici nosili u rat?

Nosili su sav emocionalni teret ljudi koji bi mogli umreti. Žaljenje, strah, ljubav, čežnja – to su bili apstraktni pojmovi, ali su imali sopstvenu masu i specifičnu gravitaciju. Imali su opipljivu težinu. Oni su nosili sramne uspomene. Nosili su tajne jedva obuzdanog kukavičluka, instinkt da beže ili se ukoče u mestu ili sakriju. To je po mnogo čemu najteži od svih tereta, koji nikad nisu mogli da odlože, koji je zahtevao savršenu ravnotežu i držanje.

4. Džerom Dejvid Selindžer

U proleće 1942. Selindžer je krenuo u Drugi svetski rat navodno noseći sa sobom šest poglavlja svoje knjige Lovac u žitu. U njoj je opisano posleratno stanje u Americi.

U knjizi Za Esme (devet priča) takođe priče pretežno govore o posleratnom stanju. Opisujući kako je rat uticao na ljude i kakve je traume ostavio nastala je i priča Ujka Vigli u Konektikatu.

Kunem se, ako ikad izbije još neki rat, najbolje će biti da me samo izvedu i postave pred streljački stroj. Ne bih se bunio. Ono što mi nije jasno kod D.B.-a, međutim, je što me prošlog leta naterao da pročitam tu knjigu Zbogom oružje, iako toliko mrzi rat i sve. To je ono što stvarno ne mogu da shvatim. U toj knjizi ima neki poručnik Henri, koji bi kao trebalo da bude neki dobar lik i sve. Ne shvatam kako je D.B. mogao toliko da mrzi vojsku i rat i sve, a da mu se istovremeno sviđa tako lažan, isfoliran lik. . . Sve u svemu, nekako mi je drago što su izmislili atomsku bombu. Ako ikada izbije još neki rat, sešću pravo na njen prokleti vrh. Dobrovoljno ću se javiti za to, kunem se.

Lovac u žitu

5. Artur Koestler

Agent Kominterne, komunističke organizacije, koristio je svoj posao kao novinar za skrivanje svojih namera. Na taj način uspeo je da uz malo truda i lažnog obožavanja politike Generala Franka obavi intervju sa njim.

Tokom intervjua dobio je dokaze da su nacistička Nemačka i fašistička Italija podržavale Vođu Španije i njegovu voljsku dobrovojcima, oružjem i ostalom opremom. Biva otkriven i jedva uspeva da napusti štab.

Kada je došao moj red da patroliram ulicom, poveo sam Ernsta sa sobom.  „O čemu se zapravo radi u ovom romantičnom pohodu?” Pitao me je. Objasnio sam mu.  „Znam, znam,” rekao je,  „ali šta misliš da radiš sa svojim životom?”  „Pomažem da se pripremi Revolucija”, rekao sam veselo.  „Ne izgleda tako,” rekao je.  „Zašto?” “Ne znam,” rekao je zamišljeno.  „Naravno ja ništa ne znam o podizanju relovucije. Ali čitava scena gore mi je delovala kao zbrka boraca potučene armije”

Bog koji nije uspeo

6. Gertruda Stajn

Zajedno sa Alis B. Tolkas preživela je nedaće ratova koji su zadesili Evropu. Volontirale su tokom Prvog svetskog rata i uspele da pobegnu nacistima u Drugom svetskom ratu.

Svoja iskustva kao Jevrejka, pisajući o oba velika rata, prenela je u knjizi Ratovi koje sam videla.

Dobar rat je onaj u kome je heroj svako ko ima herojstva u sebi, a u dobrom ratu je svako manje – više heroj. E ovaj rat nikako nije dobar rat.

7. Dž. R. R. Tolkin

Delo Gospodar prstenova nastalo je tokom Prvog svetskog rata, napisano rukom vojnika Tolkina.

Priče o Srednjoj zemlji možda ne bi bile iste da rat nije ostavio jak uticaj na Tolkina. Večita borba dobra i zla. O kome je zaista pisao i ko je bio zmaj Smaug ostaje tajna.

Rat mora da postoji, sve dok branimo svoje živote od uništitelja koji bi sve proždrali; ali ja ne volim blistavi mač zbog njegove oštrine, ni strelu zbog njene brzine, ni borca zbog njegove slave. Volim samo ono što oni brane.

Dve kule