Onore de Balzak je pio 50 šoljica kafe na dan. Za njim ne zaostaje mnogo ni Volter sa 40 šoljica. Hemingvej je pasionirano pušio lulu i uživao u alkoholu, a većina drugih pisaca nije ispuštala cigaretu iz ruke tokom svojih najinspirativnijih naleta. Svi ti dnevni rituali su činili jedan poseban deo njihovih ličnosti.
Kada gledamo filmove o velikim piscima ili čitamo njihove biografije, cigarete su nekako neizostavni deo njihovog opisa. Čak i fotografije pisaca zanimljivije izgledaju uz kafu i dim duvana. Da li je cigareta osnova motivacije ili je to samo prilepljeni pridev piscima kao stvar njihove navike?
Da li je nezdrav način života pisaca neophodan da bi velika dela proizašla iz njhovog rada?
Haruki Murakami, japanski pisac, tvrdi potpuno suprotno.
Umetnički čin u osnovi svoje strukture objedinjuje elemente nezdravog i antisocijalnog. Ako se već nadamo da ćemo se dugo baviti ovim poslom pisca, mislim da moramo izgraditi prirodni imuni sistem koji će moći da se odupre ovom opasnom otrovu u nama. Na taj način ćemo uspeti da se uspešno i adekvatno suprotstavimo još jačem otrovu. Da to preinačim, moći ćemo da stvorimo još moćniju priču.
Iako je bio pušač godinama, on danas nalazi ne samo motivaciju nego i zadovoljstvo u fizičkoj aktivnosti. Trčanje mu je postalo hobi, navika i najbitnije, izvor neizmerne kreativnosti. Toliko da je napisao celu knjigu o tome.
U knjizi O čemu govorim kad govorim o trčanju, Murakami poistovećuje muke pisanja sa mukom prilikom trčanja.
„U profesiji pisca nema poraza ili pobede. Važnije od svega postaje da li je ono što ste napisali ispunilo kriterijum koji ste vi sami postavili, i tu izgovori ne vrede. U tom smislu, pisanje romana liči na trčanje celog maratona. Za stvaraoca ta motivacija leži u njemu samom, tiho i postojano, i ne mora imati okom vidljiv oblik ili kriterijum.“
Murakami je do sad istrčao veliki broj maratona, od kojih je ubedljivo najfascinantniji bio maraton od Atine do Maratona od čak 100 km!
„Dok trčim, bar ne moram da razgovaram ni sa kim niti da slušam nečije priče. Dovoljno je samo da gledam predeo okolo ili da se fokusiram na samog sebe. To su bili dragoceni trenuci koje ni za šta ne bih menjao.“
„Po pravilu trčim u praznini. Ili je obrnuto, možda trčim da steknem prazninu. I u tu prazninu se ponekad ušunja neka misao.“
Od njegove trideset i treće godine, Haruki Murakamiju nije prošao dan (osim kada je bio bolestan) da nije trčao. Tada je shvatio da je ceo život jedan vid ponavljanja, ali ne u negativnom smislu već…
„…Koliko god nataložio iskustva i nanizao godina, sve se svodi na ponavljanje istog. Mislim da neki procesi ne trpe modifikacije. A ako neminovno moramo da budemo deo takvog procesa, sve što možemo jeste da se sami uobličimo (ili izobličimo) neprestanim ponavljanjem, i da prihvatimo taj proces kao deo svoje prirode.“
„Izgarati u okviru svojih individualnih granica, makar i radi malog uspeha, jeste suština trčanja, a istovremeno i metafora života (za mene je još i metafora pisanja).“
Ova knjiga je nastala kao skup zapisa nakon trčanja, uglavnom nabacanih misli. Raspoređena je na osnovu datuma i mesta trčanja i napisana u formi kratkih eseja. Njome Murakami ruši mit o piscu koji puši i pije kafu i dokazuje da za stvaranje kreativnosti postoje mnoge druge, zdravije metode.
Naravno, na svakom umetniku ostaje da sam otkrije svoj izvor.
Ja pijem 180 soljica kafe dnevno a nisam cak ni pisac. Ako odlucim da se bavim pisanjem mislim da bih zajebo i Balzaka..
Bože dragi, pitam se samo odakle vam informacije o tome ko je koliko šoljica kafe pio na dan. Ko je o tome vodio evidenciju. Ako je pisac to bilježio, vala svaka mu čast. Čuš 50 šoljica kafe. Pa to je po dve i po šoljice kafe na svakih sat vremena, ako uzmemo u obzir da jr bio budan 18 sati a spava 6. Ko to može da podnese. Glupost. Ne treba preterivati, zaista.
Teško da se sruši mit koji se vuče od davnih vremena kako umjetnik ne može stvarati a da ne pije, ne drogira se i slično. Murakami je, eto, jedan od rijetkih koji svojim primjerom pokazuje kako se može izvrsno stvarati bez „dodataka.“
Stalno treniraj(trci) kao sto i stalno dises.
Trcanje maratona je jedan od 50 izazova koje bi covek trebalo uraditi za zivota. Na listi je i skok padobranom.