Manipulacija je postupak ili „veština” koju koristimo kako bi drugu osobu, radni, porodični ili društveni kolektiv potčinili svojim interesima. U odnosu na zrelu ljubav koja druge posmatra kao sebi jednake, u očima manipulatora druga osoba mora da postane objekat koja će biti eksploatisana i koja će služiti za lečenje sopstvene praznine, strahova, narcističkih povreda, frustracija i nezadovoljstva.
Čemu služe manipulacije?
Jedan od uzorka manipulativnih težnji čoveka egzistencijalisti vide u nespremnosti da se prihvate rizici i neizvesnosti koje život sa sobom nosi. Osećamo se bespomoćni pred silama prirode i brojnim mogućnostima da nam se dogodi ono što je izvan naše kontrole. Jedan od načina da zavaramo sebe i pobegnemo od osećaja bespomoćnosti jeste da koristimo razne oblike aktivne i pasivne manipulacije kako bismo stvorili iluziju kontrole nad tim osećanjem.
Drugi od uzroka manipulativnih težnji jeste izbegavanje intimnosti. Strah od dubokog vezivanja je jedan od bazičnih ljudskih strahova. U naše odnose uvodimo ritualizam i borbu za moć, stvaramo veštačku povezanost sa ljudima radi sopstvenih potreba ili mlakih ubeđenja. To radimo samo da bismo izbegli duboko vezivanje i nesigurnost koju ona sa sobom nosi – napuštanje, ostavljanje i povređivanje, osećaj bezvrednosti, nekompetentnosti i suočavanje sa sobom.
Kako funkcioniše manipulator?
Manipulator funkcioniše tako što svoje unutrašnje suprotnosti, delove sebe koje ne voli – negira, potiskuje ili projektuje na druge. To znači da u drugima vidi ono što sebi ne može da prizna i što nije u stanju da prihvati. Umesto da taj nepoželjni deo sebe intergriše, manipulator ga prvo psihički odvoji od sopstvene ličnosti, a zatim izbaci napolje u drugu osobu, i u njoj kontroliše taj nepoželjni deo sebe.
Na primer: Direktor velike firme sa mnogo zaposlenih prezire svoj strah i nesigurnost. On ima osećaj da neprekidno mora da bude na visini zadatka, da je uvek poštovan i cenjen od strane svog kolektiva. Kako to nije uvek moguće, direktor nesvesno traži potencijalnog „slabića“ na koga će uvek moći da prebaci svoju odgovornost i neuspeh. Obično se nađe neko ko je na poziciji ispod njega, ali na dovoljno visokom položaju kako ne bi mogao bez njega – na primer menadžera. Direktor, osim u poslovnom, zavisi od menadžera i u emotivnom smislu. Kako se suočiti sa velikom dozom krivice ukoliko napravi grešku? Zato on koristi menadžera kao objekat na koga se prebaci teret, kada krene proboj osećanja koje kod sebe ne dozvoljava da ima.
Manipulativne uloge
1a) Diktator (varijacije: „Superiorni Tata“, „Velika Mama“, „Mali Bog“ „Čvrsta ruka“) spada u aktivne manipulatore. On prenaglašava svoju snagu i dominaciju, te menja ljubav za moć. Upravlja, naređuje, postavlja „stvari na svoje mesto“. Njegova opravdana racionalizacija bi glasila: „Mora da se zna ko je gazda u kući, inače se svi raspuste“, i najbolje je kada ga slušaju i povinuju se njegovim pravilima i metodama. Najčešće bira ili pravi slabića od partnera, dece, prijatelja ili zaposlenih. Obično će biti okružen uvlakačima koji će podsticati njegovu sujetu rečima „Jao, kako si ti veliki, odvažan, hrabar…“
On prenaglašava svoju snagu ili dominaciju, otcepljujući ili potiskujući svoje slabost. Zato su mu potrebni slabi da bi održavali balans, odnosno njegov doživljaj sebe kao jakog. Umesto ljubavi može dobiti samo pokoravanje ili bunt.
1b) Slabić (varijacije: „Stalno zabrinut“ „Glup kao lisica“ „Zaboravan“) spada u pasivne manipulatore, polarnog opozita Diktatora. Dok aktivni manipulator dobija pobeđivanjem, pasivni manipulator dobija gubljenjem. U toj manipulaciji najčešće se koristi bespomoćnošću „Ja ne umem, ne znam, ne mogu…“, i izazivanjem osećaja krivice „Kako možeš da me ne štitiš i ostaviš kada sam tako jadan i bespomoćan“. Slabić dobija mogućnost da ne preuzima rizike i ne donosi odluke, te dopušta aktivnom manipulatoru da misli i radi za njega, i pobeđuje ga svojom umrtvljenošću.
Ono što Slabić radi jeste da negira ili potiskuje svoju snagu, projektuje je u druge i pasivnim oblicima manipulacije kontroliše one koji imaju snagu. To ga ne vodi ka intimnosti, već ka zavisnosti. Njegovom kapacitetu za ljubav i rad nedostaje snaga, sposobnost za odgovornost i samostalnost.
2a) Kalkulator (varijacije: „Folirant“ „Ucenjivač“ „Kontrol frik“) prenaglašava svoju kontrolu. Spada u kompetitivne manipulatore koji vide život kao konstantu igru gubljenja i dobijanja u kojoj su svi suparnici, realni ili potencijalni. Nekada koristi i metode indeferentnog manipulatora „Nije me briga, nije mi stalo…“, te su njegove tehnike malo složenije – mešavina aktivne i pasivne manipulacije. Nekad je cinik, nekada mizantrop, nekada mučenik i bespomoćnik.
U partnerskim odnosima se to često odražava kao nezainteresovanost i pretnja razvodom ili raskidom u kojoj se Kalkulator potajno nada da će biti po njegovom, mada njegove namere nisu da stvarno prekine odnos. Kalkulator negira svoju zavisnost tako što krade i otima manipulacijama ono što bi želeo da dobije spontano, ali ne veruje da bi bilo šta dobio ako ne otme ili uzme prevarom.
2b) Lepljivac (varijacije: „Parazit“ „Plačljivac“ „Doživotno dete“) je polarni opozit Kalkulatora. On/ona je osoba koja želi da bude vođena, budalasta, da se neko o njoj brine. Pušta ljude da rade stvari umesto nje. Dopušta da bude zaveden od Kalkulatora jer mu on deluje kao samostalna osoba, kao borac.
Ne veruje u samostalnost koja se postiže kompetencijom, vrednim radom, a nema ni petlju da „muva“ kao Kalkulator. On je osoba koja se divi sposobnima očekujući njihove mrvice sa trpeze, baš kao što se nesigurni tinejdžeri lepe popularnima u školi. Lepljivac neigra, potiskuje ili projektuje na drugoga sopstvenu samostalnost, potrebu za razvojem i individuacijom.
3a) Siledžija (varijacije: „Grubijan“ „Ponižavač“ „Kučka“) prenaglašava agresiju i okrutnost. Umesto ljubavi koju želi da dobije, on/ona dobija pokornost. Ispunjenost radom i saradnjom menja za osećaj moći koji dobija kroz strah drugih. Slično Kalkulatoru, siledžija na nesvesnom nivou negira i ne veruje u sopstvenu vrednost, pa tako i vrednost drugih, tako da se prema drugima ponaša kao prema sebi.
Zato se u dubini, siledžija ne smatra sebe vrednim ljubavi, te koristi agresiju kako bi u zamenu dobio osećaj nadmoći.
3b) Dobrica (varijacije: „Uvek ljubazni“ „Velikomučenik“ „Onaj koji se ne meša“) spada u aktivne manipulatore, polarne opozite Siledžije. Prenaglašava brižnost, ubija svojom ljubaznošću. U izvesnom smislu sa njim je mnogo teže izaći na kraj nego sa Siledžijom. Dobrica manipuliše osećajem krivice i stvaranjem duga („Vidi šta sve činim za tebe, a ti tako…“). Oni govore ono što želimo da čujemo, uvek su ljubazni i nasmejani, izbegavaju svaku kritiku.
Dobrica negira ili potiskuje svoju agresivnost, a zatim je projektuje u druge. Međutim, time gubi jer potiskuje i zdravu agresivnost. Ljubav i rad zahtevaju dozu zdrave agresivnosti – da se odluči, preseče, suprotstavi nekome ili nečemu kada je to potrebno.
4a) Sudija (varijacije: „Tužilac“ „Onaj koji popuje“ „Postiđivač“) spada u aktivne manipulatore. On menja ljubav za osećaj ispravnosti i sopstvene veličine. Sudija u svojoj bezgrešnoj ispravnosti vidi svoju veličinu. Veliki je zastupnik pravde i istine, sa misijom da sudi grešnima. On je taj koji je zadužen da kritikuje, izražava nezadovoljstvo, nalazi probleme…
Sudija negira, potiskuje ili projektuje u druge sopstvene slabosti, nedostatke ili porive. Cilj sudije je da u drugome izazove stid ili sramotu.
4b) Zaštitnik (varijacije: „Uplašen umesto drugih“ „Mama kvočka“ „Drveni advokat“) je polarni opozit Sudije koji prenaglašava svoju podršku i neosuđujući je do neprimerenosti. On razmazi druge, preterano je saosećajan, ne dopušta onima koje štiti da stanu na sopstvene noge i nauče da se sami brane i žive. U porodičnom i radnom okruženju preuzima odgovornost i „fleke“ drugih, što ne dopušta onima koji su pogrešili da nauče iz sopstvenih grešaka.
Zaštitnik negira, potiskuje ili projektuje u druge svoje nesvesne potrebe za zavisnošću i brigom. Ljubav i ispunjenost radom i saradnjom, u kojoj druge doživljava kao zrele, ravnopravne i odgovorne osobe, zamenjuje za osećanje zadovoljstva što je potreban i što drugi ne mogu bez njega.
Svi mi, u većoj ili manjoj meri, posedujemo neke od ovih manipulativnih veština. Možda je to način na koji smo se u detinjstvu borili kako bi dobili svoje mesto pod suncem. Ono što treba da uradimo jeste da postanemo svesni da su one prestale da vrše funkciju koje su obavljale u detinjstvu, te nas ne vode ka ličnom rastu i razvoju, već stvaraju začarani krug lažnih ljudskih odnosa i prividne ispunjenosti i sreće.
Od trenutka kada ih postanemo svesni, možemo postepeno početi da preuzimamo odgovornost za njih, a samim tim i da ih menjamo.
Reference: „Sposobnost za ljubav i rad ; knjiga II“
