Odrasli vole brojeve. Kad im pričate o nekom svom novom prijatelju, nikad vas ne pitaju o onom što je bitno. Nikad vam ne kažu: Kakav je zvuk njegovog glasa? Koje igre najviše voli? Skuplja li leptire? Pitaju vas: Koliko ima godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko mu otac zarađuje? I tek tada veruju da su ga upoznali. Ako odraslima kažete: Video sam lepu kuću od ružičaste cigle s muškatlama u prozorima i golubovima na krovu…, oni neće moći da zamisle tu kuću. Njima valja reći: Video sam kuću od sto hiljada franaka. Tada će uzviknuti: Kako je lepa! (…) Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti.
(Visited 3 times, 1 visits today)
