Kozmetika nije uvek bila dostupna i raznovrsna kao danas kada postoji mnoštvo kozmetičkih brendova i preparata, ali žene su se ipak snalazile i posezale za različitim sredstvima za ulepšavanje.
Prvi kozmetički preparati su bili maslinovo ulje, životinjska mast, ugalj, glina, pepeo i različiti prirodni pigmenti.
Lepota kao izraz božanstvenosti
Legenda kaže da se egipatska vladarka Kleopatra kupala u magarećem mleku, ali istoričari nikada nisu sa sigurnošću dokazali da je priča istinita.
Međutim, istina je da su egipatski faraoni veoma vodili računa o higijeni svog tela i praktikovali ritualna kupanja. Smatrali su da se na taj način izdvajaju od običnih ljudi i da će ih čistoća i lepota približiti njihovim bogovima.
Rituali koje su praktikovali Egipćani podrazumevali su kupanje, masažu parfimisanim uljima, šminkanje očiju, usana i obraza, čak i lakiranje noktiju. Ovakvo doterivanje nije imalo za cilj zavođenje, već je lepota bila izraz božanstvenosti, a parfemi i šminka bili su statusni simboli.
Rimski car Neron je toliko voleo parfeme da je ružinu vodicu nanosio čak i na tabane, a u palati je imao instalirane srebrne slavinice koje su prskale posetioce.
Aristokratska belina
Boja kože je vekovima predstavljala statusni simbol. Bela porcelanska koža je bila karakteristična za pripadnike aristokratije, a povezivana je sa božjom svetlošću.
Dame iz visokog društva puderisale su lica prahom od belog olova, šminkale su oči, obrve i nanosile rumenilo na obraze. Ne znajući da belo olovo sadrži materije koje su štetne po ljudsko zdravlje, žene su nastavljale da ga koriste, a posledice su često bile fatalne.
Svetla kosa je bila posebno cenjena tokom Renesanse, kada su žene pribegavale različitim metodama ne bi li posvetlile vlasi. Zarad lepote odlazile su u krajnost. Nanosile su urin na kosu koja je potom izlagana sunčevoj svetlosti, kako bi postala nekoliko nijansi svetlija.
U 17. veku ljudi su otišli korak dalje. Ovog puta reč je o muškom delu populacije. Naime, muškarci su počeli da puderišu lice i perike, koje su u to vreme bile veoma popularne među aristokratijom. Nastojali su da se otrgnu od prirode, opisujući je kao divlju i prljavu.
Povratak prirodi
Rano hrišćanstvo je šminkanje predstavljalo kao đavolju rabotu koja donosi samo loše stvari i propovedalo da žene treba da budu prirodne, kakve ih je bog stvorio.
U viktorijanskoj Engleskoj, Parlament je usvojio zakon po kome će svaka žena koja se na prevaru uda za nekog kraljevskog službenika, koristeći šminku, parfeme, visoke potpetice i ostala pomagala, biti proglašena krivom za veštičarenje i kažnjena, dok će brak biti poništen. Pored zdravstvenih problema koje je izazivalo izbeljivanje lica belim olovom, sada je i strah od razvoda naterao žene da prestanu da se šminkaju, dok su šminku nastavile da koriste samo prostitutke.
Kozmetička renesansa
Sa pojavom Mulen Ruža i kabarea šminka ponovo postaje društveno prihvatljiva.
Našminkane glumice i njihovi toaletni stočići prekriveni kozmetičkim proizvodima prikazivani su na plakatima i u magazinima, što je dovelo do toga da su i ostale žene počele da koriste šminku, kako bi ličile na poznate dive.
Krajem 19. veka žene su bile sve aktivnije u borbi za pravo glasa, organizovale su proteste i zahtevale jednak položaj sa muškarcima. Iako su muškarci mislili da će kozmetika okupirati ženske misli i držati ih dalje od politike, sufražetkinje, na čelu sa Elizabet Arden, su odlučno marširale noseći crvenim ruž na usnama kao simbol snage.
Nakon Prvog svetskog rata ženama u SAD i Britaniji je priznato pravo glasa, ali i druge slobode – skratile su suknje i počele da se bave sportom, nosile su kupaće kostime i pantalone za skijanje. Usled ovih promena žensko telo i lice su dolazili više do izražaja, pa je logično bilo posvetiti im više pažnje.
Žene su se takođe doterivale kako bi nadmašile druge žene i uspele da se udaju. Naime, posle Prvog svetskog rata veliki procenat muškog stanovništva je poginuo i nalaženje bračnog partnera je postalo pravi podvig. Zbog svega toga, 1920-ih kozmetika je počela masovno da se proizvodi, a lepota je postala globalni biznis koji se danas vrednuje u stotinama milijardi evra.
Piše: Aleksandra Vukašinović
