Kako izgleda film bez ljudi u kome je ipak čovek glavni lik pokazuje film Nikolausa Gejrhaltera, nazvan upravo tako, po čoveku, Homo Sapiens.
Ovaj film rezervisao je vreme publike četvrte večeri festivala 7 veličanstvenih i po reakcijama ga ispunio kvalitetno. Bila je ovo i kvalitetna dvosmerna komunikacija, jer dok je autor fascinirao publiku tokom devedeset minuta filmom o ljudima bez ijednog čoveka u njemu, publika je njega fascinirala svojom brojnošću, koja nije tako česta na projekcijama dokumentaraca širom sveta.
U tome je još jedan dokaz da je festival 7 veličanstvenih, koji se ove godine održava trinaestu godinu za redom, nešto što služi na ponos glavnom gradu i treba da traje još mnogo, mnogo godina.
Lice zemlje bez ljudi
Da li je poruka ovog filma mračna? Vidi li autor čoveka kao rušitelja ili graditelja i zašto se čini da je čovek zagađivač? Možda to i nije ideja. U godinama kada su ekološke teme i neophodne i prisutne ovo pitanje se, u svakom slučaju, nameće.
Film je svojevrsni fragmentarni slajdšou sastavljen od kratkih snimaka predela zemlje. Ta zemlja nije doživljena kao netaknuta priroda već potpuno suprotno. Traže se tragovi čoveka tamo gde ih je ostavio svesno ili nesvesno, od napuštenih komunističkih zgrada, preko pustih šoping molova, do pustinje ili ledenih predela na polovima.
Koliko treba da traje takav film? Naizgled, devedeset minuta je previše za priču bez narativa i neki bi gledaoci najradije napustili salu da ih grad počasti svojom bukom i novim susretima.
Baš u tom momentu leži dodatna vrednost ovog filma, koji tada prestaje da bude dokumentovanje čovekovih tragova u jednoj postapokaliptičnoj slici zemlje na kojoj nikada nije živelo više ljudi. U tom momentu on postaje performans. Provokacija. Ta naša neprijatnost da devedeset minuta ne vidimo nijedno ljudsko lice i ne čujemo nijedan ljudski glas, bez spasa u tehničkim pomagalima za ispunjenje naše brbljive svesti, jeste prava samospoznaja. Film u tom svom segmentu deluje posve terapeutski.
Neki će se setiti Eliotove Puste zemlje dok budu gledali ovaj film čija ideja ostaje otvorena pred nama u smislu u kom je sam autor i najavio film: da ne očekujemo odgovore nego samo mnogo pitanja.
Ukoliko ste propustili da ga pogledate na festivalu 7 veličanstvenih, poklonite sebi jedno mirno, kontemplativno veče u svom domu. Obećajte sebi da se nećete pomaći sa mesta dok se film ne završi i ugasite svoje telefone.
Neke stvari će biti drugačije posle devedest minuta u vama samima.
