Fenomenalno ostvarenje, ne tako poznatog reditelja, Alana Perkera govori o temi koja večito postavlja pitanje: Da li ste za smrtnu kaznu?
Dejvid Gejl (Kevin Spejsi) četiri dana pred izvršenje smrtne kazne želi svetu da kaže zbog čega ga uskoro neće biti i da ispriča pozadinu svoje kazne. Tokom ta četiri dana se zbiva centralna radnja filma. Na ovaj zadatak saslušanja i prenosioca javlja se novinarka Bitsi Blum (Kejt Vinslet), i svakim danom sve više veruje da je osuđenik nevino optužen za ubistvo najbolje prijateljice Konstanse (Lora Lini).
Borba protiv smrtne kazne
Dejvid Gejl priča svoju priču novinarki tokom četiri dana, a gledaocima se postepeno otkriva zaplet.
Interesantno je to što se do poslednjeg trenutka ne zna šta se tačno dešava. Naime, film je podeljen na dva dela: Dejvid Gejl priča svoju priču, a paralelno sa tim se prikazuje ono o čemu priča uz uplitanje novinarke koja pokušava da pronađe pravu istinu, odnosno dokaže da Dejvid Gejl nije kriv.
Kao u svakom odličnom trileru, i ova priča drži gledaoce napetim do poslednjeg momenta.
Važan deo filma posvećen je organizaciji koju vode Dejvid Gejl i njegova prijateljica Konstans. Naime, u pitanju su aktivisti koji se bori za prava optuženih, odnosno za ukidanje smrtne kazne. Film postavlja pitanja da li su dokazi dovoljan uslov da se neko kazni na takav način i šta zapravo znače relevantni dokazi? Kada je kraj presude? I zašto se smrtnom kaznom boriti protiv ubistva?
Primer nevino optuženog (Pažnja, spojleri!)
Dejvid Gejl se u jednoj sceni kao aktivista bori protiv smrtne kazne. Nalazi se u televizijskoj debati sa političarem, gde nakon prepirke, političar pita Dejvida Gejla: navedite mi ime jednog čoveka koji je nevino optužen?
Upravo ovo navelo je Dejvida Gejla na sopstvenu žrtvu. Drugačije nije bilo moguće zaustaviti zakon, niti ubediti ljude u njegovu nepravilnost.
Ovaj film govori o smrtnoj kazni, njenim posledicama i opasnostima i pokazuje tamnu stranu zakonodavnog sistema.
U ovom filmu ne izostaje ni odlična gluma glavnih glumaca, dvostrukog oskarovca Kevina Spejsija i oskarovke Kejt Vinslet.
Piše: Anđelina Marčeta
