Mnogo je teže napraviti dobar i interesantan film, nego naći sredstva za snimanje. Kada imate odličan scenario, onda pare nekako stignu.
Pavel Lungin, reditelj
2. Podzemlje, (1995. godina)
Priča o jednom čoveku koji grupu ljudi i prijatelja drži u improvizovanom naselju ispod zemlje. Govoreći im kako je Beograd još pod okupacijom Nemaca, tera ih da proizvode oružje, koje će kako kaže, poslužiti u borbi protiv okupatora, kojih u Beogradu već odavno nema.
Često tumačen na različite načine, Podzemlje je reakcija Kusturice na uništavanje zemlje u kojoj je rođen, kako je jednom prilikom i sam rekao. Ovo je film o manipulaciji, lažima, falsifikovanju stvarnosti kao i nama samima.
Ako bih morao da sastavim listu najvećih ili najoriginalnijih srpskih filmova ikada, Pozdemlje bi zasigurno bilo na njoj. Rađen u koprodukciji sa još pet zemalja, sa budžetom od četrnaest miliona dolara, jedan je od najskupljih filmova srpske kinematografije.
Poznat i pod nazivom Bila jednom jedna zemlja, bio je srpski kandidat za Oskara i dobitnik Zlatne palme u Kanu, što je jedan od najvećih uspeha srpskog filma ikada.
U maniru Felinijevih filmova vizuelno magičan, jedno je od onih ostvarenje koje predstavlja spoj zabave i ozbiljne umetnosti. Upravo ta teza, da se umetnost može prikazati na jedan zabavan način, bila je osnova za rad mnogim rediteljima čuvene Praške škole, čiji je učenik bio i Emir Kusturica.
