O tome kako je razmišljao filozof, filolog, esejista i kompozitor Fridrih Niče možemo saznati iz njegovih poznatih dela Antihrist, Tako je govorio Zarasutra, itd. Međutim, ono što je, moglo bi se reći, za nijansu zanimljivije i verovatno korisnije svima onima koji se bave ili tek planiraju da se bave pisanjem, možemo saznati iz Ničeovih deset pravila za pisce.
Ovih deset pravila Fridrih Niče je zabeležio u prepisci koju je, između 8. i 24. avgusta 1882. godine, vodio sa svojom velikom ljubavlju Lu Andreas-Salome.
Otvorena veza Salome i Ničea
Salome je bila filozofkinja, feministkinja i intelektualka ruskog porekla. Njen način života bio je dosta neuobičajen za žene toga doba što se ogleda i u odnosu sa Ničeom. Naime, ona, Niče i Paul Re su određeni vremenski period živeli zajedno u nekoj vrsti bratske komune.
Iako su Niče i Re gajili neskrivene emocije prema njoj, Salome je sve vreme prema njima iskazivala isključivo platonsku ljubav i odnos zasnovan na intelektualnim sličnostima.
Posle izvesnog vremena, Niče je postao revoltiran misleći da ga Salome ne voli jer mu nije uzvraćala ljubav na način na koji je on želeo, pa je i prekinuo odnos sa njom na nagovor svoje sestre. Ali, uprskos takvom njegovom pesimističnom mišljenju iz eseja o Ničeu, koji je Saloma napisala neko vreme posle sloma njihovog prijateljstva, primećuje se da je ona sa ljubavlju i poštovanjem pisala o njegovom radu.
Stoga, u celosti prenosi njegovih deset pravila za pisce.
1. Od najveće važnosti je život: stil treba da bude živ.
2. Stil treba prilagoditi određenoj osobi sa kojom želite da komunicirate. (Zakon međusobnog odnosa.)
3. Prvo, pre nego što se počne sa pisanjem mora se tačno odrediti „šta i šta želim reći i predstaviti“. Pisanje mora biti mimikrija.
4. Pošto piscu nedostaju govorna sredstva on generalno mora imati veoma izražajan model predstavljanja potrebe, u suprotnom će pisana kopija biti mnogo bleđa.
5. Bogatstvo života otkriva se kroz bogatstvo gestova. Čovek mora naučiti da oseti sve –dužinu i usporavanje rečenice, interpunkciju, izbor reči, pauziranje, redosled argumenata – kroz gestikuliranje.
6. Budite oprezni sa tačkama! Samo oni ljudi koji su dugo govorili u jednom dahu imaju prava na tačke. Kod većine ljudi, tačka je stvar afektiranja.
7. Stil treba da dokazuje da neko veruje u ideju; ne samo da misli o njoj nego i da je oseća.
8. Što su apstraktnije istine o kojima se podučava više se moraju izmamiti čula.
9. Strategija dobrog pisca proznog dela sastoji se u izboru sredstava da se ono što više približi poeziji, ali da nikako ne pređe u poeziju.
10. Nije dobro niti pametno uskratiti čitaocima objektivne prigovore. Dobar je i veoma pametan način ostaviti čitaoca da sam izrekne samu suštinu naše mudrosti.
Salomin osvrt na Ničeov stil
Ispod liste Ničeovih pravila, Salome odražava Ničeov stil u svetlu njegove aforistične sklonosti:
„Ispitivanje uzroka i posledica Ničeovog stila znači mnogo više od ispitivanja puke forme kroz koju su izložene njegove ideje; pre znači da možemo slušati njegove unutrašnje glasove. (Njegov stil) došao je kroz volju, entuzijazam, požrtvovanost, trošenje velikog umetničkog talenta…i pokušaj da se pruži znanje kroz lično nijansiranje, koje je odraz uzbuđenja duše u prevratu. Kao zlatni prsten, svaki aforizam čvrsto je okružen mislima i emocijama. Niče je, da tako kažem, kreirao novi stil u filozofskoj pisanoj formi koji je do tada bio formulisan u akademskim tonovima ili plahovitoj poeziji: on je kreirao lični stil; Niče nije samo savladao jezik nego je takođe prevazišao njegove nedostatke.
Što je bilo nemo, postiglo je veliki odjek.“
Niče nije samo savladao jezik nego je takođe prevazišao njegove nedostatke.
Iako je neosporan značaj ovog filozofa i natčoveka pitanje je da li bi bez ove žene uopšte mogli pročitati o tome na koji način je razmišljao dok je pisao svoja poznata dela. I gotovo je sigurno da bi, bez priče koja prati odnos Ničea i Salome i bez njenog ostvrta punog poštovanja prema njegovom pisanju, ova pravila delovala za nijansu manje interesantno.
Prevela i priredila: Marija Mladenović
