Do kraja leta nije ostalo još tako mnogo vremena. Ipak, ostalo ga je sasvim dovoljno da preostale sunčane dane provedete u nekim od prestoničkih muzeja, kako na aktuelnim izložbama tako i na brojnim, uglavnom besplatnim, događajima koje muzeji i galerije nude.
Kako bismo vam pomogli da najlakše odlučite koje ćete izložbene prostore posetiti, ovaj tekst posvetili smo aktuelnim izložbama i događajima u muzejima širom Beograda, sa svim neophodnim informacijama u vezi sa njima.
Galerija SANU
Od 15. jula do 15. septembra posetioci Galerije SANU (Knez Mihailova 35) imaće priliku da uživaju u izložbi „Edgar Dega: trenuci posmatranja”. Na izložbi je predstavljeno ukupno 29 crteža, monotipija i istraživanja iz oblasti fotografije istaknutog francuskog umetnika, kroz koje je dočaran proces modernizacije grada Pariza.
Najveći broj izloženih dela potiče iz kolekcije Eriha Šlomovića, Beograđanina stradalog tokom Drugog svetskog rata.
Radno vreme Galerije je svakog dana od 10h do 21h, a besplatna stručna vođenja kroz izložbu održavaju se svake srede od 13 časova i svakog četvrtka od 17 časova.
Muzej Jugoslavije
U Muzeju Jugoslavije (Botićeva 6), osim standardnih postavki, posetioci će od 27. juna do 3. septembra moći da posete i zanimljivu izložbu „Tito u Africi – slike solidarnosti”.
Ovom prilikom posetioci će moći da kroz više od 130 fotografija snimljenih tokom ’60-ih i ’70-ih godina prošlog veka, kao i kroz brojne izložene poklone, filmske zapise i novinske tekstove, saznaju nešto više o putovanjima Josipa Broza Tita i Jovanke Broz u afričke zemlje, povodom susreta sa visokim državnim predstavnicima.
Muzej Jugoslavije ponedeljkom ne radi, a svim ostalim danima otvoren je 10-20h. Što se cene ulaznica tiče, za studente i đake cena iznosi 200 dinara, a za sve ostale 400 dinara.
Pravo na besplatan ulaz imaju deca mlađa od deset godina i osobe sa invaliditetom. Takođe, svakog prvog četvrtka u mesecu 18-20h besplatan je ulaz u čitav topčiderski kompleks – Muzej Jugoslavije, Muzej 25. maj i Kuću cveća.
Istorijski muzej Srbije
Istorijski muzej Srbije (Trg Nikole Pašića 11) svojim posetioca nudi tri veoma zanimljive izložbe – „Srbija 1915-1916” i gostujuću izložbu Muzeja vizantijske kulture „Francusko-srpska bolnica u Sedesu, Solun” koje će biti otvorene do septembra tekuće godine, kao i „Zaostavština Olje Ivanjicki”, koju će građani moći da posete do novembra.
Multimedijalne izložbe, kojima se obeležava stogodišnjica od Prvog svetskog rata, pružaju uvid u muke i stradanja srpskog naroda u ovom periodu, kako zbog snažne epidemije tifusa tako i zbog udara neprijateljskih snaga, koje su ih konačno naterale na povlačenje ka Krfu. Pored toga, gostujuća izložba iz Soluna prikazuje Veliki rat na Solunskom frontu iz ugla jednog sasvim običnog čoveka.
„Zaostavština Olje Ivanjicki” izuzetno je specifična izložba, ne samo zbog svoje sadržine nego i zbog činjenice da je to prva izložba slikarkinih radova u Beogradu od njene smrti 2009. godine. Posetioci će na izložbi imati priliku da se upoznaju sa njenim raznovrsnim stvaralaštvom iz oblasti slikarstva, vajarstva, modnog dizajna i poezije.
Istorijski muzej otvoren je za posetioce svim danima osim ponedeljka 12-20h, a vođenja kroz postavke održavaju se sredom od 17h i subotom od 13h. Cena ulaznica je 200 dinara za odrasle, a 100 dinara za đake, studente i penzionere.
Pravo na besplatan ulaz imaju deca mlađa od sedam godina, osobe sa invaliditetom, kao i studenti Filozofskog fakulteta.
Muzej Vuka i Dositeja
Memorijalni muzej posvećen dvojici veoma značajnih predstavnika srpskog naroda – Vuku Stefanoviću Karadžiću i Dositeju Obradoviću – nudi bogatu kolekciju arhivske građe, slika, zaostavštine i prvih izdanja dela ove dvojice prosvetitelja.
Ono što će posetiocima naročito biti interesantno jeste da se u ovoj zgradi u Gospodar Jevremovoj ulici br. 21 (gde se nekada nalazila Velika škola) tokom leta održava manifestacija „Muzej u srcu grada” – serija besplatnih koncerata u dvorištu muzeja. O programu ovih događaja detaljnije možete saznati na Fejsbuk stranici Muzeja Vuka i Dositeja.
Muzej ponedeljkom ne radi, utorkom, sredom i petkom otvoren je 10-17h, četvrtkom i subotom 12-20h, a nedeljom 10-14h. Cena ulaznica je 200 dinara za odrasle, 100 dinara za decu, a nedeljom i za vreme stručnih vođenja kroz postavku ulaz u muzej je besplatan.
Muzej afričke umetnosti
U periodu od 23. maja 2017. godine do 28. februara 2018. godine, posetioci Muzeja afričke umetnosti (Andre Nikolića 14) na Topčideru moći će da posete aktuelnu izložbu NYIMPA KOR NDZIDZI, odnosno „Čovek ne može opstati sam”.
Izložba nudi malo poznati muzejski sadržaj još iz perioda osnivanja 1977. godine, u vidu ekskluzivnih dokumenata, zapisa, fotografija, filmova i periodike iz kolekcionarske zbirke osnivača Muzeja – Vede i dr Zdravka Pečara. Pored ovoga, takođe je moguće obići i stalnu postavku muzeja – zbirku totema i predmeta naroda sa afričkih prostora.
Muzej afričke umetnosti otvoren je svakog dana 10-18h i cena ulaznica je 150 dinara za individualne posete. Besplatan ulaz imaju deca predškolskog uzrasta, studenti Fakulteta primenjenih i likovnih umetnosti, kao i studenti Filozofskog fakulteta sa odeljenja: Etnologija i antropologija, Arheologija i Istorija umetnosti.
Galerija Prirodnjačkog muzeja
Galerija Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan 5) do kraja avgusta biće organizator jedne veoma interesantne postavke, koju nikako ne treba da propustite da vidite, a reč je o izložbi „Meteoriti, glasnici svemira”.
Naime, na ovoj izložbi predstavljeni su neki od najpoznatijih meteorita sa naših prostora (na primer Sokobanjski, Jelički i Dimitrovgradski), koje su pažljivo prikupljali i proučavali naši priznati naučnici Jovan Žujović i Josif Pančić. Oni su takođe napravili prvu zbirku srpskih meteorita u istoriji.
Radno vreme Galerije Prirodnjačkog muzeja je svaki dan 10-18h, a ulazak na izložbu je besplatan, tako da savetujemo da je obavezno posetite, dok još možete.
Konak kneza Miloša
Do kraja leta posetioci Konaka kneza Miloša (Bulevar Patrijarha Pavla 2) imaće priliku da posete nekoliko zanimljivih izložbi: stalnu postavku Istorijskog muzeja Srbije „Miloš Obrenović – dinastija, istorija, mit”, izložbu „Eto mene, eto vas… Sećanje kneza Miloša” i izložbu „Pečatnjaci i pečati”, takođe iz zbirke Istorijskog muzeja.
Osim toga, još jedan poseban program koji Konak nudi jeste tradicionalna predstava „Pod topčiderskim platanom”. Svake prve subote u mesecu 12.30-14.30 časova u dvorištu ovog muzeja održava se besplatni dvočasovni kulturni program, u kom glumci kostimirani u znamenite ličnosti iz Miloševog vremena dočaravaju život srpskog društva u 19. veku.
Ravno vreme Konaka je svakog dana osim ponedeljka 10-20h, cena ulaznica je 200 dinara, a za decu, studente i penzionere 100 dinara. Svakog utorka ulaz u ovaj muzejski prostor je besplatan.
Etnografski muzej
Nova postavka „Jeste li već čuli povest o… – Odlomci iz kulture Mađara u Vojvodini” biće izložena 2-20. avgusta u Etnografskom muzeju (Studentski trg 13). Osim upoznavanja sa bogatom riznicom kulturnih vrednosti vojvođanskih Mađara, posetioci će imati priliku da uživaju i u pratećem programu izložbe, odnosno brojnim predavanjima, projekcijama i radionicama. O detaljima ovih aktivnosti možete se informisati na sajtu Etnografskog muzeja.
Etnografski muzej ponedeljkom ne radi, od utorka do subote je otvoren 10-17h, a nedeljom 9-14h. Cena ulaznica je za odrasle 200 dinara, za studente i đake 100 dinara, a ukoliko želite da fotografišete eksponate cena je 250 din. Pravo na besplatan ulaz imaju deca do šest godina starosti, osobe sa invaliditetom, studenti etnologije i Fakulteta primenjenih umetnosti, kao i učenici dizajnerskih škola. Nedeljom je ulaz u muzej besplatan za sve posetioce.
Uprkos tome što smo se potrudili da navedemo sve one izložbe i muzejske programe koje do kraja leta ne bi trebalo propustiti, sigurno je da postoji još mnogo onih koje nismo uspeli da nabrojimo. Prema tome, preporučujemo vam da se informišete o aktuelnim postavkama i aktivnostima u Muzeju Zepter, Narodnom muzeju, Muzeju primenjene umetnosti, Muzeju pozorišne umetnosti i mnogim drugim.
Pravac u muzeje i uživajte u letnjim danima!
ЕДГАР ДЕГА
1834. Илер Жермен Едгар де Га, прво од петоро деце, родио се 19. јула у Паризу, у Улици Сен Жорж број 8. Његов отац, Пјер Огист-Јасинт де Га био је директор филијале приватне банке свог оца, са седиштем у Напуљу. Његова мајка, Селестин Мисон, рођена у Њу Орлеансу, има креолско порекло.
1845. Похађа гимназију у Луј ле Гранд.
1853. Дега је матурирао. После покушаја да студира право, уписао се у Школу лепих уметности. Посећује атеље Феликса Баријаса.
1855. Захваљујући Полу Валпенсону, упознаје се с Енгром.
1856. У јулу стиже у Напуљ код рођака, а потом одлази у Рим.
1859. Враћа се у Париз и почиње да слика „Портрет породице Белели“.
1860. Борави код Валпенсонових на имању у Менил-Иберу у Нормандији. Ревносно се посвећује сликарству са историјским темама, али занима се и за коње и трке.
1862. Упознаје Едуара Манеа и спријатељује се са њим.
1869. Слика портрете, овековечивши, између осталог, и неке музичаре. С Манеом одлази у Булоњ-сур-мер и Сен Валери ан Ко.
1870. По избијању француско-пруског рата Дега је мобилисан у артиљерију Националне гарде, под командом школског друга и блиског пријатеља Анрија Руара. Вид му почиње да слаби.
1872. Посећује балет и оперу. У октобру путује с братом Ренеом у Њу Орлеанс, где се њихови рођаци баве трговином памуком. Тамо слика портрете многих чланова породице, између осталог и „Канцеларију Мисонових“.
1873. Оснива, с групом уметника, „Sоciété аnоnimе“, који се бави приређивањем самосталних изложби без оцењивања.
1874. У фебруару је, у Напуљу, умро његов отац. Петнаестог априла учествује с петнаест радова на првој изложби импресиониста. Вид му и даље слаби.
1877. На трећу изложбу групе шаље двадесет седам слика различитих жанрова, на којима су приказане балерине, концерти у кафеима, актови.
1878. Музеј лепих уметности у Поу откупио је „Канцеларију Мисонових“ за две хиљаде франака. То је прво уметниково дело изложено у неком музеју. Први пут излаже своје радове у Америци.
1879. Четврта изложба „Удружења анонимних“. Осим слика у уљу и пастелу, Дега излаже и осликане лепезе.
1880. С Мери Касат и Писаоом окушао се у бакрорезу. На петој изложби импресиониста излаже десетак радова.
1882. Почиње да слика пеглерке и модисткиње.
1883. Тридесетог априла умро је Дегаов пријатељ Мане. Дега се потпуно осамљује.
1886. Учествује на последњој изложби импресиониста, где излаже пастеле с приказима модисткиња и женских актова.
1888. Пише сонете чије су теме одјек његових сликарских радова: балет, коњи, певачице.
1889. С италијанским сликарем Ђованијем Балдинијем путује у Шпанију и Мароко.
1892. Како га вид напушта, готово сасвим одустаје од сликања уљаним бојама.
1893. У Галерији Диран-Ријел приређена је његова прва самостална изложба на којој је приказао неколико монотипија у техници пастела с пејзажима Бургоње.
1897. С Бартоломеом посећује Енгров музеј у Монтобену. Дружи се искључиво с Руаром и Алевијевима и лети често борави на сеоском имању породице Алеви.
1898. Скоро слеп, посвећује се пре свега скулптури, правећи мале статуе коња у покрету, балерина у различитим позама и скулптуре на друге теме.
1901. Готово потпуно ослепео, више не може да ради. Одлучује да се посвети само великим формама, слика пастелом, широким потезима. Дорађује и стара дела.
1911. Друга Дегаова изложба у Фоговом музеју у Кембриџу, Масачусетс.
1917. Дега је умро 27. септембра и сахрањен је у породичној гробници на гробљу на Монмартру.