Neretka su tokom istorije bila poznanstva, prijateljstva i sudelovanja velikih umova. Među njima, jedno od najneobičnijih i najznačajnijih za umetnost bilo je između čuvenog nadrealiste Salvadora Dalija i Federika Garsije Lorke, najznačajnijeg španskog pesnika XX veka.
Njihovo prijateljstvo, iako kratkog veka, bilo je izuzetno jako, i umnogome je uticalo na stvaralaštvo i razvoj obojice. Toliko jako, da su se često javljale hipoteze o tome da je među njima bilo i nečeg više od prijateljstva.
U jednom od intervjua sa Alenom Bosketom, 1969. godine, Dali je izjavio:
On (Lorka) je bio homoseksualac, kao što svi znaju, i bio je ludački zaljubljen u mene.
Premda je prvobitno demantovao priču da je njihova ljubav ikada postala fizička.
Kakva god bila, među njima jeste postojala jaka ljubav i uzajamno poštovanje.
Salvador Dali i Federiko Garsija Lorka bili su jedan drugom, pre svega, ono što je mladim umetnicima najpotrebnije – podrška i inspiracija, a njihovo je prijateljstvo započeto tokom studentskih dana.
Prvi susret dva velikana
U Madridu, 1923. godine, na Akademiji lepih umetnosti San Fernando ušao je tek upisani student, Salvador Dali, čiji je neuobičajeni stil odevanja odmah privukao pažnju Federika Garsije Lorke. Tada su se javile prve iskre velikog prijateljstva.
Vremenom su se upoznavali bolje – Dali je, takođe, uočio Lorkin talenat, smatrao ga „fenomenom pesništva u svojoj celosti“, a Lorka je sve više bio oduševljen Dalijevim slikarskim stilom.
Uprkos njihovim nejednakim stavovima i čestim raspravama o umetnosti i poeziji, kao i činjenici da su bili potpuno suprotni tipovi ličnosti, upravo je u tome ležala suština njihovog funkionisanja – dopunjavali su se međusobno.
Dok je Dali još uvek bio izuzetno stidljiv, Lorka je bio opušteni veseljak u društvu, te je Daliju pomogao da se u to isto društvo uklopi.
Zajedno su studirali, provodili vreme i upoznavali se sa tadašnjim novitetima u slikarstvu, književnosti, muzici i filmu. Ohrabrivali su jedan drugoga u pronalaženju novih interesovanja kroz modernističke i avangardne pokrete koji su tada zavladali Evropom, a njihovo je prijateljstvo bivalo sve jače.
Odnos Salvadora Dalija i Federika Garsije Lorke kroz godine
U periodu između 1923. i 1928. godine, Dalijevo i Lorkino prijateljstvo imalo je svojih uspona i padova, ali je uticaj koji su imali jedan na drugog jačao i definisao njihovo stvaralaštvo, uprkos razlikama u njihovom pristupu umetnosti.
Kroz brojna pisma izražavali su međusobno divljenje, i sve više postajali nerazdvojni.
Provodili su praznike zajedno sa Dalijevom porodicom u njihovom letnjikovcu, šetajući po plaži, razgovarajući o umetnosti i radeći na novim delima.
Tada je Lorka pisao svoj pozorišni komad Mariana Pineda, a poster za njegovu premijeru je trebalo da oslika upravo Dali. Nakon premijere, 1927. godine, Lorka je iznenada morao da se vrati u Granadu, a nedugo zatim, Dali je poslat u vojsku na godinu dana, što je produžilo njihovu razdvojenost.
Tugu zbog tog rastanka Lorka je izrazio u svojoj čuvenoj Odi Salvadoru Daliju, dok se Dalijeve emocije mogu naslutiti iz slika nastalih u tom periodu. Na mnogima od njih naslikan je Lorkin lik, koji se preklapa sa Dalijevim.
Najpoznatija slika nastala dok je Dali služio vojsku je „Mali ostaci“, predstava različitih sećanja na Lorku, naslikanog u središtu.
Tih godinu dana razdvojenosti, međutim, drastično je promenilo njihovo prijateljstvo.
Federiko Garsija Lorka se vratio u Madrid, gde je ponovo sreo Dalija, čija se ličnost do tada značajno promenila.
Njihov odnos je oslabio, a Salvador Dali, za koga je umetnost počela da predstavlja objektivnost, površinski sloj stvarnosti, istraživanje novog i odbacivanje svega što je istorija ukorenila, sve je više kritikovao Lorkino stvaralaštvo, nazivajući ga stereotipnim, konformističkim i nužno tradicionalnim.
Kao umetnici postajali su sve različitiji, a kao prijatelji sve otuđeniji. Godine 1928. putevi su im se razišli. Ponovo su se sreli tek 1935., godinu dana pre nego što će Federiko Garsija Lorka biti ubijen.
Uprkos nesuglasicama i kritikama koje su upućivali jedan drugome, poštovanje i ljubav koje su osećali nikada nisu iščezli. Zahvaljujući svom prijateljstvu stasali su kao umetnici kakve poznajemo.
Dali je bio velika podrška Lorki u trenutku kada je on objavljivao svoju prve knjige, zbirke pesama i pozorišne komade, isto koliko je i Lorka podržavao svog prijatelja – umetnika inovativnog, neobičnog i čak kontroverznog stila.
Ubrzo nakon smrti svoje supruge Gale, Salvador Dali završio je u bolnici. Povučen u sebe, depresivan, oslabljenog srca, provodio je dane sam, a bolničarke koje su brinule o njemu čule su ga kako, u tišini, šapuće „Moj prijatelj Lorka….“
