Život posle smrti – grobnice egipatskih faraona

Svakodnevni život egipatskih faraona bio je određen ritualima posvećenim molitvama i prinošenjem žrtava brojnim božanstvima.

Verski obredi određivali su njihovu svakodnevicu. Kako je smrt faraona smatrana samo prelaskom u drugi život, obredi i način sahranjivanja imali su posebno mesto u kulturi starog Egipta. Njihova organizacija bila je poseban zadatak za faraone od trenutka stupanja na presto.

Vladari i bogovi

Egipatski faraoni nisu oduvek sahranjivani u piramidama. Prvi oblik njihovih grobova zvao se mastaba. Mastaba je grobnica oblika kvadra, spuštenih strana i ravnog krova. U njoj se nalazila komora u kojoj je telo polagano i iznad nje prostorije sa darovima. Kada su u pitanju grobovi faraona, oko mastaba se nalazio ceo kompleks koji bi označavao važnost sahranjene osobe.

Postojao je i običaj da faraoni imaju dve grobnice. Jednu u kojoj će zaista biti sahranjeni i drugu, koja će biti memorijalni kompleks.

Prva piramidalna grobnica sagrađena je za faraona Džosera, 2680. godine pre nove ere. To je Stepenasta piramida, koja zapravo predstavlja mastabe, koje su naslagane jedna na drugu. Preduslov za takvu strukturu je novi materijal, kameni blokovi, koji u ovom periodu počinju da se koriste. Upravo zahvaljujući njima su strukture egipatskih piramida unapređene i kao takve su do danas simbol drevnog Egipta. Džoser je vladao tek od skoro ujedinjenim Egiptom, pa se u njegovoj grobnici ogleda mnoštvo različitih stilova iz svih delova države.

Svaka piramida bila je centar kompleksa koji su činili i hramovi, grobnice srodnika i palate. U starom Egiptu najvažnije za prelazak u večni život bilo je potpuno očuvanje tela pokojnika. Međutim, uz to su bili neophodni i određeni ritualni predmeti. Statua vladara, stela odnosno komemorativna ploča i sam grob. Sve to je Džoser prvi spojio u kompleks oko Stepenaste piramide.

Cilj podizanja piramida bio je da se faraon nakon smrti i dalje slavi i da se praktikovanjem rituala u njegovu čast održi uspostavljeni red. On bi nakon smrti postao večni zaštitnik Egipćana. Zato je zadatak svakog faraona postao izgradnja sopstvene piramide. On bi postao bog u svojoj piramidi, a ona slika večnog Egipta koji će zastupati pred ostalim bogovima.

Stepenasti oblik piramida prevaziđen je tokom vladavine faraona iz sledeće, četvrte dinastije. Faraon Snefru izgradio je čak pet piramida. U njihovoj izgradnji postepeno dolazi do prelaska sa stepenastog oblika na „pravu“ piramidu. Koriste se sve veći kameni blokovi, a vrh piramide se zaliva krečnjakom.

Crvena piramida, u kojoj je Snefru sahranjen, smatra se prvom koju odlikuju harmonija i monumentalnost tipični za grobnice budućih faraona.

Pod uticajem tih inovacija, njegov sin Keops izgradiće piramidu koja je jedno od sedam svetskih čuda starog sveta. Keopsova piramida u Gizi je najviša otkrivena do danas, pa je zato poznata i kao Velika piramida.

Međutim, ono što kod nje fascinira je njena unutrašnja organizacija. U centru piramide nalazi se granitna odaja u kojoj je položeno telo faraona. Oko nje pet reljefnih odaja ima funkciju da ponese teret konstrukcije. Upravo u tim odajama nalaze se grafiti koji su jedini dokaz da je Keops taj koji je sahranjen u piramidi.

Iz granitne odaje hodnici vode u visinu, što predstavlja put ka nebu za faraonovu dušu. To se poklapalo sa vladajućim kultom boga sunca Ra, koji je dominirao panteonom u vreme četvrte dinastije. Ipak, ispoštovano je i staro verovanje, da se zagrobni život odvija u podzemlju. Zato je napravljen i hodnik koji vodi do kamene odaje ukopane duboko ispod piramide.

U kompleksu postoji i više odaja koje imitiraju grobno mesto faraona. Slično su zapečaćene kao granitna odaja, a u njima se nalaze drvene statue faraona kao simbolička zamena za njegovo telo.

Pored centralne se nalaze još tri male piramide. U njima su sahranjene Keopsova majka i dve žene, majke njegovih naslednika. U kompleksu su sahranjeni i prinčevi, visoki zvaničnici, ali i nezakonita deca vladara.

Večni život u Tebi

U doba Novog kraljevstva način sahranjivanja faraona je promenjen. Za sahranjivanje su odabrali dolinu u blizini nove prestonice, Tebe. Ona je danas poznata kao Dolina kraljeva. Na njenom prostoru, tokom pet vekova, sahranjivani su vladari, članovi njihovih porodica, zvaničnici, kao i neimari iz obližnjeg mesta, zaduženi za izgradnju grobnica.

Iako prostorom dominira prirodna piramida, grobnice potpuno menjaju oblik. Napravljene su u vidu koridora koji se probija kroz jednu ili više dvorana sve do pogrebne komore. Ovaj put imitira putanju zalazećeg sunca. Nakon završetka rituala sahranjivanja svi hodnici bi bili zatrpani, a ulaz sakriven, da bi grobnica bila zaštićena od upada pljačkaša.

Sama lokacija, kao i uređenje grobnica, povezani su sa simbolikom sunca. Dolina se nalazi na zapadu, gde sunce zalazi. Zalazak se povezuje sa podzemljem, gde će faraon večno živeti.

I u temama izabranim za oslikavanje zidova dominiraju scene posvećene bogu sunca. Najčešće je predstavljen kako putuje kroz dvanaest noćnih sati. Verovalo se da time omogućava da duša faraona bezbedno prođe kroz noć i dočeka novi izlazak sunca, odnosno novi život.

Piše: Jelena Todorović