Želja da se raskrsti sa prošlošću i ode korak dalje, težnja ka originalnosti i slobodi umetničkog izraza, ciljevi su i slika stvaralaštva Viktora Orte. Život na razmeđi 19. i 20. veka stavio je pred njega brojne mogućnosti. U tom razdoblju rodile su se nova ideologija i filozofija, koje su otvorile put novim idejama. Ubrzano su se razvijale i nauka i industrija, koje su nepovratno uticale i na umetnički svet.
Orta je odrastao u Gentu, odakle se preselio u Pariz, centar umetničkog sveta 19. veka. U Parizu je imao priliku da se upozna sa modernim nastojanjima u umetnosti. To je bilo vreme impresionista, koji su insistirali na slobodnijim shvatanjima. Takođe se susreo sa novitetima u obradi gvožđa i stakla. Sarađivao je sa ondašnjim arhitektama i dizajnerima. Pošto se zbog smrti oca vraća u Belgiju, školovanje nastavlja na Akademiji likovnih umetnosti u Briselu.
U ovom gradu razvija svoj stil i tu nastaju njegova najznačajnija dela. Među njima su četiri kuće koje su danas pod zaštitom UNESCO-a.
Pravi čovek u pravo vreme
Po povratku u Belgiju radio je na projektima privatnih kuća značajnih ličnosti Brisela, za ljude koji su kao i on bili dalekovidi i želeli da sebi priušte dom koji će biti odraz njih i njihove uloge u društvu.
I danas, jedan od zaštitnih znakova Brisela, kuća Tasel, rađena je za briselskog naučnika i profesora Emila Tasela. Kuća Tasel smatra se prvom zgradom u Art Nuvo stilu. Ona je već počev od plana prkosila rigidnosti popularnog akademskog stila.
Orta se odvažio da konstruktivne elemente, poput gvožđa, koristi kao dekorativne. Po prvi put je građevinski materijal korišćen sa namerom da bude vidljiv i sa ciljem da bude deo dekora. Učinio je da stepenište, stubovi i ograde od ovog materijala izgledaju lagano i graciozno.
Fasciniranost linijom, koja je opšteprisutna kod slikara s kraja 19. veka, prenosi u svoj rad. Ironično, elegantne linije su se savršeno uklopile u teške materijale. Bio je i dovoljno smeo da napravi do tada nezamislive kombinacije, poput engleskih tapeta između komada gvožđa i podnog mozaika.
Imao je sreće da njegove ideje budu prihvaćene. Ljudi za koje je radio bili su otvoreni za eksperimente. Spojio je njihov kapital sa svojom inovativnošću.
Za slavnog hemičara, Ernesta Solveja, projektovao je kuću na kojoj je uradio sve, od plana do poslednjeg detalja. Dizajnirao je i nameštaj, tepihe, čak i svaku bravu i zvono na ulaznim vratima. Budžet mu je dozvolio da koristi skupocene materijale, poput mermera i oniksa. Osmislio je dizajn koji obiluje motivima iz prirode. Pozajmio ih je i stilizovao, tako da se uklope u bezbroj arabeski.
Zgrada hotela Etvelde, bila je kuća upravnika jedne od belgijskih kolonija u Africi. Eksterijer je u ovom slučaju dominantniji u odnosu na prethodne. Kao prezentacija moćnog vlasnika, već se fasadom pompezno najavljuje raskošni dekor. Ovde je do izražaja došla upotreba velikih staklenih površina. Uklopio ih je u gvozdene elemente, tako da kuća dobije specifično osvetljenje. Tako su dodatno istaknuti dekorativni elementi, koji su srž projekta.
Muzej Viktora Orte
Pošto je krajem veka bio poznat i veoma uspešan, mogao je sebi da priušti atelje i kuću u skladu sa onima koje je radio za bogate naručioce. Tako je nastala kuća u kojoj se danas nalazi njemu posvećen muzej.
Prvi svetski rat izmenio je tok događaja. Orta je nekoliko godina proveo van Belgije, a kada se vratio, umetničke tendencije su kao i svuda u Evropi bile potpuno drugačije. Iako je nastavio da radi i ima značajnu ulogu u društvu, kuća u Art Nuvo stilu bila je deo mode prošlosti i odlučio je da je proda. Grad je odlučio da kuću otkupi i od 1969. godine ona postaje muzej. Muzej je posvećen Orti i njegovim savremenicima.
U stalnoj postavci su nameštaj i dela primenjene umetnosti, dok se povremeno organizuju tematske izložbe posvećene Ortinom stvaralaštvu.
Elementi dizajna Ortinih kuća su lajtmotivi celokupnog Art Nuvo pokreta. Viktor Orta je otišao korak dalje u arhitekturi, praveći sintezu između strukture i dekoracije. Od mladića inspirisanog pariskim spomenicima, postao je cenjeni autor, čije su se ideje proširile po celoj Evropi.
Odbijao je da prati modu, jer je želeo sam da je stvara.
Dao je dizajnu enterijera mesto koje zaslužuje i napravio revoluciju u korišćenju novih materijala. Njegove ideje zauvek su promenile kako arhitekturu, tako i kulturu stanovanja.
Piše: Jelena Todorović
