Rodno osetljiv jezik javlja se kao aspekt rodne ravnopravnosti. Zasniva se na premisi da je potrebno da žene budu podjednako vidljive u jeziku kao i muškarci.
U afirmaciji rodno osetljivog jezika veliku odgovornost imaju mediji koji imaju značajan uticaj na ideju rodno osetljivog jezika, jer se jezik iz medija preliva u svakodnevni govor.
U mnogim državama ideji rodno senzitivnog jezika je posvećena velika pažnja, pa se sama struktura jezika prilagođava rodnoj osetljivosti, odnosno senzitivnosti.
Na primer, u engleskom jeziku promenjene su određene ustaljene fraze koje u prvi plan stavljaju muški rod. Tako je termin businnessman zamenjen sličnim terminima head of firm, businness menager itd.
Bračno stanje je još jedna kategorija u kojoj je prisutna diskriminacija na osnovu pola. U srpskom jeziku postoje termini gospođa i gospođica koji određuju bračni status, ali je pandan u muškom rodu, gospodin, neodređen u odnosu na bračni status.
Na engleskom govornom području ova nepravilnost je uklonjena. Tako je kao pandan terminu Mr. uveden termin Ms. koji je neutralan u odnosu na bračni status žene.
Vidljivost žena na pozicijama moći u medijskim izveštajima
Posebno je zanimljiva praksa kojom se oslovljavaju žene kada su na pozicijama moći. Kada je žena na nižoj poziciji u hijerarhiji moći njeno zanimanje se predstavlja u rodno osetljivoj formi – sekretarica, čistačica.
Međutim, kada žena obavlja zanimanje koje je cenjeno u društvu, ona se obično u imenovanju gubi: direktor (umesto direktorka), hirurg (hirurškinja), docent( docentkinja) itd.
U srpskom jeziku kategorija roda može biti vidljiva u samoj imenici koja označava zanimanje, ali mediji često zanemaruju ovu činjenicu pa nazivi zanimanja, kao i titule žena ostaju u muškom rodu. Iz te prakse proishode novinski tekstovi u kojima nalazimo da je direktor rekla, doktor reagovala itd.
Često se u novinskim tekstovima žene oslovljavaju samo imenom, što je nedopustivo sa aspekta rodno ravnopravnog jezika. U naslovima se žene često oslovljavaju imenom, iako su u pitanju istaknute osobe: naučnice, državnice, sportistkinje itd.
Ova praksa ne primenjuje se kada tekstovi govore o muškarcima. Kada se žena oslovljava samo imenom u novinskom izveštavanju čitaoci stiču utisak da se radi o nekoj bliskoj osobi, o nekome iz komšiluka. Time žena o kojoj se govori gubi na svom kredibilitetu pred čitalačkom publikom.
Ova praksa je posebno pogubna kada tekstovi govore o ženama koje su na visokim prozicijama.
Melanija Tramp u medijima
Veliki broj novinskih tekstova bavi se Prvom damom Sjedinjenih Američkih Država, Melanijom Tramp. U naslovima je zastupljeno samo njeno ime, čime se kod čitaoca uspostavlja ideja familijarnog i prisnog.
Kada se govori o njenom suprugu, ne koristi se samo ime negoi prezime ili puno ime i prezime. Postavlja se pitanje zašto je Melanija – Melanija, dok je Donald – Tramp.
Teme vezane za Melaniju Tramp kao po pravilu su trivijalne – koliko su koštale njene cipele, koliko se puta nasmejala ili na koji način je pozdravila prisutne. Ovakve teme plod su senzacionalizma i potrebe za tiražem i ne možemo ih osporavati ako imamo u vidu da je tiraž osnovni pokretač masovnih medija današnjice.
Sama tema na neposredan i očigledan način usmerava čitaoca. Međutim, način na koji mediji oslovljavaju Prvu damu usmerava čitaoce na dubljem nivou. Naime, čitajući naslove koji govore o Melaniji, stičemo utisak da je u pitanju osoba koju novinar lično poznaje, kao i da se prećutno podrazumeva da je i čitaoci lično poznaju. Tako novinski tekstovi dobijaju manir ogovaranja i utiču na način na koji čitalačka publika vidi Prvu damu SAD.
Ovaj vid diskredicije na prvi pogled je bezazlen, ali je opasno oružje kada duže vreme ostane nedetektovan. Tada se pretvara u sistematsko omalovažavanje.
Piše: Jelena Trikoš
Tekst je pun subjektivnih zaključaka, uopštenih zapažanja bez činjenica i konkretnih primera.
Nezavisno od toga što kao žena mislim da je potpuno nebitno da li će me neko potpisivati kao pisac ili spisateljica, smatram da ovako proizvoljnim zaključcima nije mesto na sajtu za kulturu, već u tabloidima.
Nije problem iskazati stav i kada se mnogi ne slažu sa njim, ali moj dobronameran savet bi bio da da iskazuvanje stavova ne bude površno i neutemeljeno kao u ovom tekstu.