Kako su veliki slikari prikazivali zimu?
Ovo je 10 poznatih slika koje su naslikali neki od najvećih umetnika.
1. Henrik Averkamp – Zimska scena na zaleđenom kanalu (1565)
Možda Henrik Averkamp nije poznat kao Rembrant ili Johanes Vermer, ali nijedan slikar holandskog zlatnog doba – koje se poklapalo sa najhladnijim periodom u poslednjem milenijumu – nije na ovakav način oslikao zimu u Holandiji. Henrik Averkamp je rođen gluvonem, ali je od malena voleo klizanje. Kao slikar, postao je specijalista upravo za zimske scene.
Kao i u većini njegovih zimskih pejzaža, i ovde koristi perspektivu iz jedne tačke – u prvom planu vide se „moderni“ klizači, dok su u pozadini oni manje spretni.
2. Piter Brojgel Stariji – Lovci u snegu (1565)
Zimske scene, koje su tehnički zahtevnije od letnjih, bile su relativno retke u zapadnoj umetnosti do rane renesanse. Piter Brojgel Stariji je na šest svojih dela prikazao godišnja doba, ali je nažalost od toga pet sačuvano. Ove slike prikazuju pomeranje sa simboličkog predstavljanja godišnjih doba, prethodne evropske tradicije, na svetovno predstavljanje.
Na ovoj Brojgelovoj slici prikazan je tipični gradski zimski dan tog doba. Ljudi kližu i igraju hokej, ali zimski lov se nije dobro završio. Psi izgledaju umorno, a lovci iz lova nose samo jednu lisicu sa sobom.
3. Fransoa Bušer – Četiri godišnja doba: Zima (1755)
Ovo je tipična predstava zime u rokoko stilu XVIII veka – umesto da slika prikaže prirodu zimi, na njoj vidimo koketni par koji se sanka u zlatnim sankama. Pritom, ženska osoba na slici, uprkos krznu, definitivno nije obučena za zimske niske temperature.
Ova slika nastala je na zahtev Madam Pompadur, ljubavnice Luja XV. Nažalost, danas je ova slika iskrivljena – pretpostavlja se da se je dugo bila okačena na zid u nekoj od mnogih rezidencija Madam Pompadur.
4. Kaspar David Fridrih – More leda (1824)
Veliki nemački romantičarski slikar, Kaspar David Fridrih, na ovoj slici prikazuje brodolom britanskog broda tokom ekspedicije na Severnom polu. Santa leda je u potpunosti uništila brod.
Priroda je ovde, kao i na drugim slikama Kaspara Davida Fridriha, prikazana istovremeno kao uzvišeno lepa i zastrašujuće ravnodušna prema ljudskom životu.
5. Vasilij Kandinski – Zimski pejzaž (1911)
Na početku svog stvaralaštva Kandinski je razvio teoriju boja koja određenim kombinacijama boja daje sinestezijsku, gotovo mističnu moć.
Na ovoj slici, koja je jedna od poslednjih figurativnih kompozicija Kandinskog pre okretanja potpunoj apstrakciji, potpuno različito od tipičnog shvatanja zime, vladaju žuta, zelena i roze boja, a padina je kombinacija raznobojnih tačaka.
6. Hirošige – Drum most i Yuhi brdo u Meguru (1857)
Ovo je jedna od slika iz Hirošiginog serijala Sto pogleda na Edo koja prikazuje jedan od nekadašnjih retkih kamenih mostova u gradu koji danas zovem Tokio. Prikazan iz kosog ugla, most izgleda beznačajno u odnosu na nebo ispunjeno snegom. U ovom zimskom prizoru gube se i prolaznici, skriveni ispod šešira od bambusa.
7. Teodor Ruso – Šuma zimi prilikom zalaska sunca (1846-1847)
Uprkos tome što bezbroj puta parisko društvo nije prepoznalo talenat Teodora Rusoa, on je postao jedna od ključnih figura tzv. Barbizonske škole. Ovu slikarsku školu činili su francuski slikari XIX veka koji su oslikavali šumu Fontainebleau.
Rusoova slika ove šume je zapravo nedovršena. Govori o našem mestu u prirodi kao i o emocijama koje priroda u nama izaziva.
8. Vilijam Tarner – Snežna oluja (1812)
Još jedan naslov ove slike je: Prelazak Hanibala i njegove vojske preko Alpa. Međutim, Hanibal se na ovoj slici ne vidi. Vidimo opasno stanje u kom su se našli okupatori koje su napale lokalne snage.
Strašna, skoro apokaliptična oluja obavija ovu scenu. Ogromni, crni oblak koji liči na talas i snežna lavina pokazuju uzvišenost prirode. Kako je slika nastala dok je Napoleon osvajao ovu istu regiju ima i element političkog u sebi.
9. Edvard Munk – Zimski pejzaž (1915)
Naslikana tokom norveške zime, ova Munkova slika nosi sa sobom drugačiju atmosferu od njegovih najpoznatijih dela. Međutim, „munkovsko“ je to što iznenađujuće boje izgrađuju planinu prekrivenu snegom.
10. Klod Mone – Svraka (1868-1869)
Mone je bio pravi specijalista za zimske scene – prikazao ih je na više od 100 slika. Kada je Eduar Mane video njegove slike zime, odustao je od ideje da se i on oproba u prikazivanju zimskih scena.
Ovo je Moneova najveća slika zime. Iako je svraka u fokusu, svu pažnju za sebe uzimaju senke na slici koje su urađene netradicionalnom plavom bojom.
