Heseovo stvaralaštvo nastojalo je prevazići borbu između duhovnog i materijalnog, a njegov duh nastojao je dovesti sebe u spoznaju sopstva, u vlastitu i višeslojnu, hipersenzibilnu ličnost.
Heseov put u neizvesno – koje je, iako opasnije, uvek lepše od izvesnog, redovitog i stalno ponavljajućeg, dosadnog – najbolje prikazuju njegovi likovi poput Sidarte, Zlatoustog i Emila Sinklera.
U svim tim likovima oslikana je Heseova borba između sigurnog i toplog, ali već unapred predodređenog i iskrojenog života koji čeka, i odlaska u neizvesnost u potragu za sobom, u potragu za svetom i svrhom.
„Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam da proživim ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene.“
Hese i rat
Hese je već u Prvom svetskom ratu izabrao stranu pacifiste i buntovnika. Žestoko se opirao propagandi koja je kosila ljudske duše. Pisao je i neprestano održavao linije sopstvenog fronta koji je bio zasnovan na zdravom razumu i protivljenju besmislenosti ratovanja i ljudske žrtve.
„Nikada nećemo prestati da ponavljamo drevni imperativ: Mi nećemo ubiti! Ali oko nas je toliko ubijanja. Ne samo u besmislenim borbama i ratovima, besmislenim revolucijama i eksekucijama, mi ubijamo svakim korakom. Ubijamo kada zatvaramo oči pred licem nemaštine i gladi, ubijamo dok god dozvoljavamo institucijama koje oblikuju ljude da opstaju u društvu. Umesto da odlučno suzbijamo stanje loše edukacije, politike i kvarne religije mi ih podržavamo, i to će dovesti ne samo do ubijanja sadašnjosti već takođe i budućnosti.“
Duhovna kriza i Stepski vuk
Hari Haler je još jedan alter ego velikog pisca. Živeo je međuratni period i već krajem dvadesetih godina prošlog veka slutio dolazak novog velikog pokolja. U večnoj izolaciji od društva koje obožava kič i koje se zadovoljava materijalnim i površnim, u potpunom nepostojanju individualnog mišljenja i kritike, protagonist Hari, samotnjak koji se guši u senkama zdravog razuma svoj besmisao ubija u noćnom životu alkohola i lakih žena.
U Hariju je prikazana borba dveju ličnosti, ravnodušnost i sentimentalnost, ludost i svirepost, koja maskira beskrajnu dobrotu onoga nevidljivog unutar. Redoviti i već ustaljeni način života najednom se menja kada Hari upoznaje Herminu, inteligentnu i zavodljivu prostitutku koja mu otvara vrata za nove poglede i uči ga prihvatanju novog načina života.
U Stepskom vuku prikazan je sav Heseov bunt i raskol između društva i samoće, večnog i prolaznog, svrhe i besmisla.
„Čoveku se pruža mogućnost da se potpuno preda duhovnom životu, da pokuša da se približi idealu sveca. I obrnuto, pruža mu se mogućnost da se potpuno preda svojim nagonima, prohtevima svojih čula i da sva svoja stremljenja usredsredi na sticanje trenutnih naslada.“
„I odista, ako je svet u pravu, ako su ta muzika po kafanama, te masovne zabave, ti amerikanizovani ljudi, zadovoljni tako sitnim stvarima, u pravu – onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam odista, kako sam sebe često nazivao, stepski vuk, životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svet, koja više ne nalazi svoju postojbinu, vazduh, i hranu.“
„Usamljenost je nezavisna, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, oh da, ali je i spokojna, čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde.“
„Građanin danas spaljuje na lomači jeretika i veša kao zločinca onoga kome će prekosutra postaviti spomenik.“
Hermina govori Hariju:
„U pravu si Stepski Vuče, po hiljadu puta u pravu, pa ipak moraš da propadneš. Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu dimenziju. Ko danas hoće da živi i uživa u tome, ne sme da bude kao što smo ti i ja. Ko umesto buke traži muziku, umesto razonode radost, umesto novca dušu, ko umesto poslovanja i špekulisanja traži kreativan rad, a umesto igre istinsku strast, tome ovaj lepuškasti svet ne može biti domovina.“
Nezavisno od Stepskog vuka koji je nastao usled pisčeve duhovne krize, čuveni Heseovi citati i filosofski misaoni traktati možda najbolje prikazuje slike njegovog životnog puta u večno i neizvesno.
„Ima ljudi kojima je dato da duboko i snažno osećaju lepotu sveta i da u svojoj duši nose uzvišene, plemenite slike, ali koji ne nalaze puta da se tih slika liše, da ih na radost ostalima iznesu na svetlost dana i saopšte.“
„Reči samo štete skriveni smisao, sve postaje odmah malo drugačije kada se izgovori, malo krivotvoreno, malo luckasto – a i to je dobro i veoma mi se dopada, potpuno se slažem da ono što za jednog čoveka predstavlja blago i mudrost, drugom uvek zvuči kao ludost.“
„Koji otac i koji učitelj bi mogao da ga sačuva od toga da sam živi svoj život, da sam sebe uprlja životom, da sam ispije gorki napitak, da sam nađe svoj put.“
„Većina ljudi slična je listu koji opada, leluja se i vrti u vazduhu, i u kovitlacu pada na zemlju. Drugi, ali malobrojni su kao zvezde, kreću se utvrđenom putanjom, do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose svoj zakon i svoj put.“
Smiraj, mudrost i smrt
Pred kraj života Hese se vraća u Montanjolu i sve svoje dane provodi u odgovaranju na pisma svojih vernih čitalaca i razgovore sa onima koji su morali da dođu i da vide svojim očima tog mudrog starca bogatog duhom i iskustvom i da traže savete za svoj dalji životni put.
Herman Hese rado prima sve i umesto uputstava i instrukcija o tome kako se živi život, on govori da je najvažnija spoznaja sebe, misao i stvaranje sopstvenog puta, individualnog i u potpunosti nezavisnog od uticaja drugih.
Umro je devetog avgusta 1962. u osamdeset i petoj godini.
