Nemoguće je zamisliti kako bi književnost danas izgledala da nije bilo štampača. Možda bi ona i dalje bila dostupna samo malom broju ljudi da nije bilo Gutenberga. Sa razvojem štampača razvila se i književnost. Književno izdavaštvo je zaživelo, pa je već u doba Servantesa, tokom XVI veka, „Don Kihot“ mogao da postane bestseler i druga najprevođenija knjiga na svetu, odmah nakon „Biblije“.
Štampači su bili prava revolucija u svetu pisane reči, sredstvo koje je pomoglo ljudima širom planete da ravnopravno uživaju u najboljim delima svetske književnosti.
Kolekcionari antikvarnih knjiga bi rekli da nema ničeg lepšeg od pronalaženja starog, retkog izdanja neke knjige, a ljubitelji književnosti da nema ničeg lepšeg od police pune dobrih knjiga, u kom god da su izdanju.
Kako bilo, činjenica je da književnost ne bi izgledala ovako kako danas izgleda da se u tok istorije nije umešao Gutenberg. Dostupnost materijala za čitanje je nešto što se mora ceniti, bilo da ste pasionirani čitalac klasika ili neko ko voli da pročita samo novine.
Gutenbergova štamparska revolucija
Gutenberg je pronalazač moderne metode štampanja, što znači da je zaslužan za štampanje pokretnim slovima, livenje slova i umnožavanje primeraka. Ključnu ulogu u Gutenbergovoj štamparskoj revoluciji tokom prve polovine XV veka imala je štamparska presa kojom se moglo štampati na obe strane papira. Čuveni štamparski prelom koji je odredio izgled knjiga kakav danas znamo takođe je nastao u doba štamparske revolucije.
Naravno, začeci ideja o štampanju postojali su i pre Gutenberga, pre svega u Kini, Koreji i Japanu, ali on je prvi usavršio metod štampanja. U navedenim zemljama štampanje, uslovno rečeno, vršilo se uz pomoć drvenih tablica, a kasnije se otisak ostavljao uz pomoć metalnih i bakarnih slova.
Najstariji sačuvani otisak napravljen drvenim tablicama potiče još iz Koreje, iz 868. godine. Ime kovača Pi Šenga se pominje kad se govori o začecima štampanja u Kini, a u muzeju u Londonu čuva se uzorak iz 1327. godine koji je nastao otiskivanjem bakarnih slova na papir.
Sve to nam govori da se u svetu dugo razmišljalo o načinima na koje književnost može da postane rasprostranjenija, dostupnija i prisutnija u svakodnevnom životu običnog čoveka. Ručno prepisivanje knjiga, ma koliko da se brzo i efikasno vršilo, nikad nije moglo da zadovolji svetsku žeđ za znanjem i čitanjem. Bilo je ograničeno. Nije bilo fer da samo odabrani mogu da uživaju u onome što je napisano.
Iako se o Gutenbergovom životu zna malo, navodi se da je on bio zlatar po profesiji i da se bavio izradom nakita, brušenjem dragog kamenja i pravljenjem skupocenih ogledala.
Možemo da se pretpostavimo da je i on razmišljao o tome da bi bilo pravedno da svi mogu da čitaju ono što žele, kad god žele. Sa tom mišlju nastao je i moderni, tehnološki „Projekat Gutenberg“ koji je započet sedamdesetih godina prošlog veka, a čiji je cilj da se sve knjige prebace u elektronski oblik i da tako budu dostupne svima preko interneta. Danas ovaj projekat u svojoj bazi ima preko 45.000 besplatnih knjiga na raznim jezicima koje se lako mogu skinuti sa interneta. To je pravi raj za sve ljubitelje elektronskih knjiga.
Da se Gutenberg rodio u ova današnja, moderna vremena, možda bi i on radio upravo na popularizaciji e-knjiga, jer je glavni ishod njegovog izuma bio očuvanje svetske književne baštine.
Prva odštampana knjiga, što je svakome poznato, jeste „Biblija“, i to na ukupno 1.282 stranica. Godine 1456. odštampao je 185 primeraka „Biblije“, a do danas je ostalo sačuvano 44 primeraka. Njihova cena za sve ljubitelje aktikvarnih knjiga danas je ogromna. Na aukciji u Njujorku jedan primerak „Biblije“ iz 1456. godine prodat je za neverovatnih i ogromnih 4,9 miliona dolara.
Štampanje knjiga u modernim vremenima
Do kraja XV veka štampanje se proširilo na 236 evropskih zemalja, a bilo je preko 20 miliona odštampanih knjiga. Zahvaljujući Kristoferu Kolumbu i Vasku de Gami, štampanje je otišlo i van granice Evrope. Renesansi možemo da zahvalimo za čuvanje i štampanje dela iz antičkog perioda. Tokom doba prosvetiteljstva, odnosno tokom XVII veka, počela je masovna produkcija knjiga. Parne mašine uticale su i na način na koji se štampalo, pa je štampan veći broj knjiga, a njihove cene su pale.
Rođenje modernog romana kao žanra naziralo se još u XVIII veku, ali XIX vek je u potpunosti obeležen ovom književnom formom. U Britaniji je nastao takozvani penny dreadful roman. Naime, izdavači su tada ciljali na dve grupe koje nisu bile bogate – na mlade i na radničku klasu. Njima su nudili knjige koje su koštale ni manje ni više nego samo jedan peni.
Te „peni knjige“ štampane su na jeftinom materijalu, a u pitanju su bili uglavnom tada popularni gotski romani i krimi romani. Na primer, „Svini Tod“ je jedan od tih romana koji su koštali jedan peni. Bilo je i romana koji su štampani po epizodama i delovima, neki su bili čak i u stotinama epizoda.
Američke priče o kaubojima i divljem zapadu poput „Bufalo Bila“ takođe su bile jeftine i vrlo popularne. Čuveni roman „Robinzon Kruso“ odštampan je 1719, ali do kraja ove godine bio je doštampavan još četiri puta. Do kraja XIX veka nijedna knjiga nije imala više izdanja i prevoda od ove. Procenjuje se da je bilo 700 različitih izdanja „Robizona Krusoa“, uključujući i ona izdanja za decu. To je možda i najbolji pokazatelj uticaja štampača na književnost.
Omasovljavanje čitanja ne bi bilo moguće bez štampača. Prošle godine je u svetu odštampano, odnosno izdato, oko 2.200.000 naslova. U knjige koju su najviše štampane ikad (pored „Biblije“) spadaju Servantesov „Don Kihot“, Dikensova „Priča o dva grada“, Tolkinov „Hobit“ i „Gospodar prstenova“, čuveni „Mali princ“, svi delovi „Harija Potera“, ukupni romani Agate Kristi, i tako dalje.
Štampanje knjiga značilo je mnogo knjiga velikoj čitalačkoj publici po maloj ceni. Rasprostranjenost i dostupnost knjiga pomoglo je i u širenju političkih, idejnih i religioznih pokreta širom sveta. Takođe, štampanje knjiga uticalo je i na povećenje pismenosti kod svetskog stanovništva.
„Štamparska mašina je najveće oružje u arsenalu modernog vojnika“, rekao je Tomas Edvard Lorens, poznat kao Lorens od Arabije. Žil Vern je smatrao da je štamparska presa jedan od najvećih izuma čovečanstva. Moramo se složiti sa ovim konstatacijama koje je vreme itekako potvrdilo.
