Berlin, najveći i glavni grad Nemačke sa oko 3.5 miliona stanovnika, svake godine poseti čak do osam miliona turista, i kao takav, definitivno predstavlja jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija u svetu.
Zbog čega Berlin ne prestaje da mami posetioce i radoznalce iz čitavog sveta? Pa, teško je navesti jedan razlog. Uzmimo samo činjenicu da je, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Berlin bio jedinstveni epicentar kulturne evropske i svetske avangarde, a atmosfera tog perioda je u ovom gradu prisutna i dan-danas.
Od trgovačkog centra u 13. veku, do jednog od najmoćnijih evropskih gradova 21. veka, Berlin je prošao kroz vrlo žustar i turbulentan razvoj, kako istorijski tako i kulturološki, što ga je i definisalo kao jednog od gradova dinamičnosti i kreativnosti, i kao pravo srce Nemačke.
Upravo vam ovaj grad može priuštiti neprocenjivo iskustvo, pa ukoliko planirate da ga posetite, onda je bolje da se informišite o svim zanimljivostima i mestima koja nikako ne smete zaobići. Ako planirate let par meseci unapred, onda možete kupiti stvarno jeftine avio karte iz Niša po ceni od samo trideset evra.
Muzejsko ostrvo
Muzejsko ostrvo je naziv za severeni deo ostrva koje leži na reci Špreji, i predstavlja kompleks od pet internacionalno značajnih muzeja: Pergamon Museum, Bode-Museum, Neues Museum, Alte Nationalgalerie i Altes Museum.
Zajedno, ovi muzeji formiraju pravi ansambl neoklasičnog stila, koji je dominirao u arhitekturi devetnaestovekovnog Berlina. Napomenimo i da Muzejsko ostvo već skoro 20 godina zauzima mesto na Uneskovoj listi za zaštitu svestke baštine. Kolekcije ovih muzeja uključuju i neka od najpoznatijih i najstarijih umetničkih dela, poput, recimo, predivne biste kraljice Nefertiti.
Dok je Pergamon zatvoren za javnost do 2019. godine, u ostalim muzejima svakako možete videti izniman broj drugih antičkih čuda.
Rajhstag
Reč je o zgradi u Berlinu, izgrađenoj da bude dom Rajhstaga, prvog parlamenta Nemačkog carstva, i koja definitivno ima zanimljivu istoriju da ispriča.
Otvorena je 1894. i u njoj se zasedalo sve do 1933. godine, kada je teško oštećena u požaru koji je navodno podmetnuo holandski komunista Marinus van der Lube, kojeg su nacisti potom pogubili.
Iako za vreme Hitlera Rajhstag nije imao gotovo nikakvu funkciju, Staljin ga je smatrao simbolom nemačke moći, pa je jedinicama Crvene armije podelio barjake pobede koje bi postavili na krov zgrade. Rajhstag je ponovo postao sedište nemačke skupštine 1999. godine, nakon što je obnovljen 1990.
Ukoliko uđete unutra, zakoračićete u spiralnu rampu koja se nalazi oko staklene kupole, sa čijeg vrha se pruža fascinantan pogled na Berlin.
Monsterkabinett
Monsterkabinett će vam definitivno pružiti jedinstveno i neverovatno iskustvo. Nalazi se ispod Berlina. Potrebno je da prođete zasvođenim prolazom prekrivenim čudesnim primerima ulične umetnosti, koju u Berlinu vodi grupa poznatih autora Dead Chickens, i naići ćete na tzv. Haus Schwarzenberg, odnosno na svojevrsne tamnice u kojima se nalaze instalacije jezivih čudovišta.
Tvorac tih čudovišta, Hanes Hajner, za svoje instalacije kaže da su automatsko pozorište i da pričaju priče za sebe, inspirisane umetnikovom fantazijom. Posetioci ovo iskustvo često porede sa nekakvim boravkom u ukletoj kući, što im je omogućilo neverovatan i čudesan doživljaj za pamćenje.
Unter den Linden
Unter den linden (Pod lipama) je bulevar u centralnom, Mitte delu Berlina, a ime je dobio po lipama koje natkriljuju pešačku zonu čitavom dužinom. Ovaj bulevar prostire se od istoka, od kraljevske palače Stadtschloss u Lustgarten parku, ka zapadu, do Parizer Platz-a i čuvene Brandeburške kapije.
Na istoku, bulevar prelazi reku Špriju kod Berlinske katedrale. Do 19. veka, kako je Berlin rastao i širio se ka zapadu, Unter den Linden je postala najpoznatija i najveća berlinska ulica, u kojoj ćete imati priliku da vidite i neke od najznamenitijih građevina nemačkog glavnog grada. Johan Štraus III je čak napisao valcer Under den Linden, koji je, kao što iz naziva možete zaključiti, inspirisan upravo ovom ulicom.
Checkpoint Charlie
Reč je o ostatku jednog od najpoznatijih graničnih prelaza, tj. kontrolnih punkteva između istočnog i zapadnog Berlina, u periodu između 1945. i 1990. godine. Ovaj kontrolni punkt srušen je 22. juna 1990. godine, što je bio deo procesa koji je vodio ka ujedinjenju Nemačke, a danas je od njega ostao samo tzv. zid muzej (Mauermuseum).
Checkpoint Charlie se ubraja u jedne od najvažnijih znamenitosti Berlina. Od 2002. godine, na ovom mestu se nalazi realističan model prvih kontrolnih baraka, muzej, poslednja zastava Kremlja, kao i mnogi drugi predmeti koji podsećaju na podelu Nemačke.
Potsdamer Platz
Potsdamer Platz je čuveni trg u samom središtu Berlina, a nazvan je po gradu Potsdamu, koji se nalazi u blizini glavnog grada. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, Potsdamer Platz je bio jedan od najprometnijih trgova u Evropi. Većina zgrada na ovom trgu je bila uništena tokom snažnog bombardovanja u Drugom svetskom ratu.
Kada je, nakon rata, Berlin podeljen na dva dela, trg je takođe postao podeljen na istočni i zapadni deo. Nakon pada zida 1989, legendarni pevač Roger Waters je upravo na Potsdamer Platz-u organizovao spektakularni koncert grupe The Wall 21. maja 1990, kako bi obeležio ujedinjenje Nemačke i rušenje Berlinskog zida, pa je, od tada, ovaj trg postao mesto održavanja razniih koncerata svetskih izvođača.
Na ovom trgu je 2000. godine podignuto i čuveno, moderno zdanje Sony Centar, koje predstavlja evropsko sedište Sony kompanije. Zgrada se ističe veličanstvenom kupolom u obliku jedara i predstavlja jedan od najvećih urbanističkih projekata poslednjih nekoliko decenija, pa samim time i značajan arkitektonski i kulturni doprinos Berlinu.
Brandeburška kapija
Pariz ima Ajfelovu kulu, London ima Big Ben, a Berlin ima čuvenu Brandeburšku kapiju. Iako se ona u obilasku Berlina verovatno sama po sebi nameće kao nešto što ćete definitivno posetiti, to i dalje ne znači da na ovoj listi treba da izostavimo simbol nemačkog glavnog grada.
Brandeburška kapija se nalazi na Pariškom trgu, i predstavlja jedinu preostalu kapiju namenjenu za ulazak u Berlin. Severno od nje nalazi se pomenuti Rajhstag, a južno ćete naići na Memorijalni centar Evrope posvećen Jevrejima stradalim u Drugom svetskom ratu, koji takođe ne smete izostaviti.
Naredbu za izgradnju ove kapije izdao je pruski kralj Fridrik Vilim II, a gradio je arhitekta Karl Gotard Langans između 1788. i 1791. Kapija se sastoji od 12 dorskih stubova, po šest sa svake strane. Uzor za izgradnju Brandeburške kapije bila su atinska vrata Propileji, na Akropolju.
