Bućkuriš od supe Rjua Murakamija – triler blago začinjen hororom – moj je prvi kontakt sa ovim savremenim japanskim piscem „mračne proze“.
Rju Murakami
U Murakamijevoj knjizi U miso supi gorepomenute žanrovske odrednice su iskorišćene kao efikasno sredstvo da se pošalje jasna poruka. A ta poruka je ni manje ni više nego srednji prst u lice starijim generacijama koji svojim licemerjem mlađe generacije ostavljaju na vetrometini, prepuštene na milost i nemilost surovom okruženju.
Čitajući knjigu, šetate mračnim podzemljem Japana upoznajući se sa svetom seks-turizma, sa džez notama u pozadini, a sve to pod svetlošću neonskih reklama.
„Vi ste razmažena derišta! Kako se usuđujete da se žalite, kada vam u životu nije ništa zafalilo? Moja generacija je živela na krompiru i s krvavim žuljevima napravila od ove zemlje ovakvo bogatstvo? To je tačno onakva vrsta samozadovoljnog matorog drkažije kakav nikada u životu ne želite da postanete. Ne živimo na način koji nam namećete, jer se bojimo da ćemo, živeći tako, postati isti kao vi, a pomisao na to je nepodnošljiva. “
Jedno izdanje knjige
Već toliko poznati sukob generacija iz koga se izrodio hipi pokret 60-ih ili pank nešto kasnije je u ovoj knjizi takođe obrađen. Autor je jasno pokazao svu dekadenciju omladine koja – suočena sa medijima, roditeljima i obrazovnim sistemom koji pokušavaju da je ukalupe u sivilo prosečnosti i trke za besmislenim materijalnim površnostima – utočište traži u nekim krajnostima iz koga se rađaju opet novi problemi i tako se stvara jedan začaran krug.
Kao rezultat, što u svom dvorištu takođe možemo jasno uočiti, imamo poplavu nasilja koje puni članke žute štampe.
Kao što ste mogli da primetite, nije bilo spojlera. Ovo je grubo predstavljena osnovna misao Murakamija kojom se vodio pišući ovaj kratak roman koji apsolutno preporučujemo svakoj mladoj osobi, koja će, nakon čitanja istog, poželeti da ga da matorim drk…ovaj… roditeljima.
