Spiralna dinamika – model psihološke evolucije

Spiralna dinamika predstavlja model ljudskog razvoja, kako na individualnom, tako i na kolektivnom nivou. Ona pokazuje predvidivost procesa psihološke i socio-kulturalne evolucije. Ovaj model je vertikalan, pa prema tome prati kretanje psihe po vertikalnoj osi, za razliku od horizontalnih modela koji pretpostavljaju različite tipove psihe na istom nivou razvoja.

Kler Grejvs – ljudska priroda nije statična ni konačna

Sam model razvijan je decenijama, a istraživanja su vršena na preko hiljadu ljudi. Osnivač je Kler Grejvs (21.12. 1914. – 3. 1. 1986.), američki doktor psihologije i univerzitetski profesor. Grejvs je bio savremenik Abrahama Maslova, koji je razvio dobro poznatu hijerarhiju ljudskih potreba. Na samom vrhu Maslovljeve piramide potreba stoji samoostvarenje.

Nezvanično, Grejvs je dobio inspiraciju za svoje istraživanje kontemplirajući šta znači samoostvarenje.

Istraživanja je vršio na svojim studentima. Davao im je da pismeno opišu psihološki zrelu osobu: kako takva osoba rezonuje, gleda na svet, kakve su joj vrednosti u različitim oblastima života. Ljudi, naravno, nisu mogli odgovarati drugačije nego sa ličnog nivoa razvoja, i opisivali su sebe.

Grejs je našao da oko 60% odgovora podpada pod nekoliko jasno opredeljivih kategorija. Ostalih 40% bilo je mešovito, ali je preko 50% njihovog sadržaja i dalje podpadalo pod neku od glavnih kategorija. On je ponavljao ovaj proces posle jedne i više godina. Odgovori se u nekim slučajevima nisu menjali; ali kada jesu, menjali su se po specifičnom obrascu.

Postojao je predvidiv redoslod prelaska iz jedne faze u drugu. Grejs je radio na ovim istraživanjima oko pedeset godina, ali zbog bolesti nije stigao da završi svoje delo. Na njegova otkrića nadogradili su se njegovi studenti i sledbenici Don Bek i Kristofer Kovan i 1996. objavili teoriju spiralne dinamike.

Grejs je smatrao da ljudska priroda nije statična niti konačna. Ona se menja u skladu sa egzistencijalnim uslovima, i u tim promenama iskrsavaju novi psihološki sistemi, i to tako što se novi uvidi nadograđuju na prethodne.

„Psihologija zrelog čoveka jeste razvijajući, oscilatorni, spiralni proces obeležen progresivnom subordinacijom starijih, nižih bihevioralnih sistema novijim sistemima višeg reda, kako se čovekovi egzistencijalni problemi menjaju.“

Nastankom novog sistema, menja se naša psiha – naše vrednosti i pravila življenja, obrasci razmišljanja i donošenja odluka. Ovi sistemi odnosno nivoi psihološkog postojanja niču iz kombinacije životnih uslova i mentalnih kapaciteta, odnosno načina nošenja sa datim uslovima.

Ovo nisu tipovi ljudi. Ovo su sistemi unutar ljudi. Potencijali koji su se manifestovali. Svaki čovek bez mentalne retardacije poseduje potencijal za razvijanje u bilo kom smeru. Koje mogućnosti će on aktuelizovati zavisi od njegovih specifičnih životnih okolnosti.

„U svakoj fazi egzistencije odrasli čovek je u potrazi za svojim svetim gralom, za načinom života kojim će živeti. Na prvom nivou, on je u potrazi za automatskom fiziološkom satisfakcijom (AN, Bež). Na drugom nivou on traži bezbedan režim življenja (BO, Ljubičasta); ovo je praćeno potragom za herojskim statusom, za moći i slavom (CP, Crvena), potragom za ultimativnim mirom (DQ, Plava), potragom za materijalnim zadovoljstvom (ER, Narandžasta), za brižnim vezama (FS, Zelena), za sopstvenom vrednošću (A’N’, Žuta) i potragom za mirom u neshvatljivom svetu (B’O’, Tirkiz). I kada nađe, on neće postići mir, on će krenuti u novu potragu, na devetom nivou. Kada kreće na bilo koju potragu, on veruje da će naći odgovor na pitanje svog postojanja. Ipak, na njegovo iznenađenje i poraz, on nalazi u svakoj fazi da rešenje po koje je došao nije rešenje postojanja. Svaka faza koju dostigne ostavlja ga zbunjenog i uznemirenog. Kako reši jedan set ljudskih problema, čeka ga novi set. On shvata da je potraga bez kraja.“

Namera modela bila je da se istraže razlike zrelih ljudi, nakon hormonskog razvojnog perioda i puberteta, ali je dodao i prve dve faze, koje se zapažaju tokom razvoja deteta, kako bi dao punu vremensku liniju evolucije zrele psihe kroz istoriju.

Pored psihologije pojedinaca, ovaj model objašnjava psihologiju grupa, država, organizacija, koje reflektuju preovladavajuće individualne faze njihovih članova. Pri tome su pojedinci dosta dinamičniji od grupa – razvoj se brže odvija na individualnom nego na kolektivnom nivou.

Svaki nivo je obeležen sa dva slova, od kojih prvo označava životne uslove, a drugo način suočavanja sa uslovima koji proishodi iz neuro-biološke aparature. Bek i Koen su dodali kodiranje bojama radi lakšeg pamćenja i slikovitijeg prikaza.

Faze razvoja

Skraćeni pregled faza:

1. AN, bež. Ovo je faza niskog nivoa svesti. Organizam postoji i ima instinkte za zadovoljavanje fizioloških potreba, što je i njegov motivacioni sistem. Fokus je na individualnom preživljavanju. Uči se putem navikavanja. Na makro nivou, čovečanstvo je bilo u ovoj fazi pre oko 150.000 godina. Na mikro nivou, ova faza važi za bebe, do otprilike treće godine, neke mentalno obolele osobe, senilne starije ljude i slično.
2. OB, ljubičasta. Ovo je plemenska faza. Ljudi se udružuju u plemena, i fokusiraju na preživljavanje nas kao plemena. Ovo je period pre oko 50.000 godina, ali ovakvih plemena ima i danas u Africi ili Amazonu. Za pripadnike ovakve socijalne strukture karakteristična je plemenska, animistička psiha. Oni svet vide kao misteriozno mesto, nemaju nauku, filozofiju niti tehnologiju. Svuda vide opasnost, kako od prirode, tako i od drugih plemena. Egzistencijalni problem je – kako se zaštititi. Prioritet pojedinaca je sigurnost unutar plemena, i oni su samo jedinke plemena, odnosno nemaju poseban identitet izvan njega. Svet je podeljen na dobro i zlo, pri čemu je dobro ono što je dobro za pleme, a zlo ono što je loše za pleme. Na mikro nivou, ovo je period kada dete počinje se identifikuje sa porodicom. To je obično period od 3.-6. godine. Za dete je tada bitno da se oseća prihvaćeno, i ako to izostane, ostaće posledice u vidu nesigurnosti i nedostatka samopouzdanja.
   Bitno je primetiti da se pri prelazu iz jedne u drugu fazu fokus prebacuje sa individualnosti na kolektiv, sa egocentričnosti na požrtvovanost, odnosno „izražavanje sebe – poricanje sebe“.
3. CP, crvena. Ovde se javlja želja za dominacijom. Kada pojedinci unutar plemena počnu po nečemu da se ističu, npr. najbolji lovci ili ratnici, pada im na pamet da bi mogli da prisvoje više koristi za sebe. Žrtvovanje individualnosti i sopstvenih potreba više se ne čini kao optimalna opcija. Ovakvi pojedinci postaju vođe plemena, i započinju ratove. Ovakva psiha sklona je čistoj egzibiciji sile. Cilj je moć, a sredstvo je eksploatacija. Ego se bori za fizičku dominaciju. Danas, ova faza se može registrovati kod raznih kriminalaca, vođa bandi, diktatora. Takođe, ovo je tinejdžerska, buntovna faza. Upadanje u svađe ili tuče, osetljivost ega. Crvena psiha je vrlo uvredljiva, ubeđena da sve zna. Ovakvo impulsivno ponašanje i instantna gratifikacija nisu održivi u dužem periodu. Nanose štetu kako njima, tako i ljudima oko njih. Bitna lekcija u ovoj fazi jeste zalaganje za svoje potrebe, određivanje ličnih granica, ne dati na sebe.
4. DQ, plava. Nastanak civilizacija. Definišu se granice i unutar njih se formulišu pravila. Formiraju se institucije, religije i tradicija. Razmišljanje je apsolutističko, konformističko. Ponovo dolazi do poricanja sebe, odnosno identitet se vezuje za kolektiv – naciju, instituciju, crkvenu zajednicu. Centri moći su država i crkva. Sistem učenja je dogmatičan. Motivacioni faktor je sigurnost, krajnji cilj je spasenje, a sredstvo je požrtvovanje. Glavni egzistencijalni problem je dostizanje trajnog mira. Svet se vidi kao vrlo jednostavan, sa jasnim podelama i kategorijama. Rutina i strogo poštovanje pravila su metode za izbegavanje egzistencijalne strepnje i minimiziranje nesigurnosti. Svaka od faza spirale može se manifestovati na pozitivne i negativne načine. Negativan aspekat ove faze jeste pojava kulturalnog monizma. Sopstvena kultura, religija i tradicija se smatraju superiornom, a druge se obezvređuju i vide kao pretnja. Lekcija iz ove faze jeste da smo mi deo nečeg mnogo većeg od nas, i da ne postojimo samo za sebe.
   Vremenom može doći do zasićenosti opresivnim normama i širenja vidika – uviđanja da širom sveta postoje kulture – drugačije, ali ne nužno inferiorne, da je život sadržajniji nego što smo bili spremni da priznamo. To su neki od okidača za prelazak u sledeću fazu.
5. ER, narandžasta. Ovo je individualistička faza. Glavni elementi sistema vrednosti su individualni uspeh i isticanje, sticanje materijalnih dobara, racionalizam, naučni i tehnološki progres, komfor. Na makro nivou, dolazi do smene koncentracije moći, sa alijanse država-crkva na alijansu koja je pokretač ekonomije – korporacija-nauka. Narandžasta psiha je pokretač progresa. Ovo je opet egocentrična faza, ali bez otvorene upotrebe fizičke sile. Međutim, ima i negativne forme ispoljavanja. To su pre svega manipulacije, spletke, eksploatacija, opravdavanje putem mentalne gimnastike negativnih efekata koji se nanose određenim grupama.
   Tranziciona dilema ove faze proizilazi najpre iz dva glavna razloga. Akumulacija bogatstva ne donosi ultimativnu sreću, pa se postavlja pitanje šta sada? Takođe, neumerena eksploatacija resursa stvara ekološke probleme, i nije održiva.
6. FS, zelena. Ovo je relativistička, humanistička faza. Fokus se prebacuje na međuljudske odnose i na uticaj koji imamo na zemlju. Odbacuje se plitki materijalizam. Drugi se ne vide kao konkurencija. Prioritet je povezivanje sa ljudima, ljubav i mir. Razvija se razumevanje za ljude, kako pojedince, tako i za druge kulture. Svaka kultura je jedinstvena i potrebno ju je zaštititi. Potrebno je zaštiti sve biljne i životinjske vrste. Očuvati zemlju za buduće generacije. Neophodno je pomoći siromašnima. Ključna reč je empatija. Plava i narandžasta su videle resurse kao oskudne. U plavoj su se pažljivo koristili, narandžasta je težila da uzme što više za sebe, a zelena počinje da vidi resurse u izobilju, ne kao bezgranične ali dovoljne za sve, dok god se troše u granicama normale.
   Problem ove faze jeste preterani idealizam. Mnogo dobrih namera, ali premalo konkretnih rešenja. Pokušava se uzeti u obzir svačija perspektiva, što čini delovanje nemogućim. Ovde se javlja i problem korišćenja duhovnosti kao represivnog mehanizma za izbegavanje izazova realnosti.
   Sve dosadašnje faze pripadaju prvom rangu. Na prelazu iz zelene u žutu, 7. fazu, prelazi se iz ranga 1 u rang 2. Grejs je faze 1. ranga nazivao fazama postojanja, a od 2. ranga počinju faze bivanja. Smatrao je da od A’N’ počinje nova era čovečanstva. Čovek ponovo počinje da uči, ali sada sa potpuno novim pristupom, oslobođen ega, sujeverja, dogme. Ovo jeste individualistička faza, ali na vrlo odgovoran način i bez potrebe za egzibicionizmom.
7. A’N’, žuta. Ovo je prva faza koja je razvila svest do te mere da prepoznaje sve pređašnje faze. Ovo je faza integracije i sistemskog razmišljanja. Proširuje se konceptualni prostor, prihvata se paradoks i ograničenost ljudske spoznaje. Ne insistira se na apsolutnoj istini i uočavaju se različite perspektive. Problemi se ne definišu demonizovanjem određenih grupa, već se uočavaju načini funkcionisanja različitih struktura unutar društva, i teži se otklanjanju poteškoća u interakcijama unutar i između struktura. Ekologija na globalnom nivou se rađa iz žute psihe. Ona polaže značaj na kompetentnost i pristupa rešavanju problema tako što najpre stiče znanje o svim njihovim aspektima. Uvažava pozicije svih drugih grupa, i sposobna je da pristupi svakoj grupi na nivou te grupe. Naučila je lekciju tolerancije, ali shvata bitnost prioritizacije. Ima izuzetnu otvorenost uma.
8. O’B’, tirkiz. Ovo je holistička faza. Sa individualnog, fokus se opet pomera na kolektiv, ali sada na čitav svet. Teži se aktuelizaciji ljudskog elementa na globalnom nivou. Dolazi do sinergije racionalnog, intuitivnog i emocionalnog. Napreduje se u duhovnom smislu, ali ne na dogmatičan način.

Grejs je zabeležio da A’N’ i naročito O’B’ tek počinju da iskrsavaju. Da bi došlo do masovnije evolucije, moraju se najpre stvoriti odgovarajući egzistancijalni uslovi. Još se rešavaju problemi plave i narandžaste faze – ratovi, terorizam, preterano razmnožavanje, siromaštvo, politički skandali, globalno zagrevanje… Grejs je smatrao da će se spirala u budućnosti kretati ka sve složenijim sistemima ukoliko pre toga ne učinimo nešto vrlo glupo ili se ne desi kosmička katastrofa.

Kao što je AN bila zaokupljena preživljavanjem u uslovima niskog nivoa svesti, tako je A’N’ zaokupljena preživljavanjem u globalnom kontekstu. Kao što se OB identifikovala sa okruženjem, tako se O’B’ identifikuje sa čitavim svetom. Središte kontrole neprestano se klati od unutrašnjeg ka spoljašnjem i nazad.

Uticati na svet i menjati ga → prilagođavati se i prihvatati ga. Grejvs je postavio hipotezu da je ovo možda usled cikličnog premeštanja dominacije od desne do leve moždane hemisfere, i da bi u budoćnosti mogao da se razvije umreženiji, holistički mozak, sa kompleksnijim neuronskim vezama. Ovo tek ostaje da se vidi.

Kao i svaki model, spiralna dinamika podrazumeva veliku dozu apstrakcije i uproštavanja. Ljudi su i suviše kompleksni i autentični da bi se mogli stavljati u kutije. Ovaj model treba da da smernice za razmišljanje i produbljivanje razumevanja.

Kretanje spiralom može da se odvija u raznim pravcima, u zavisnosti od promene životnih uslova. Kretanje po prelaznim zonama nije ništa manje značajno od kretanja unutar zona. Moguće je da se Q mentalna struktura nađe u E uslovima, i da ne izvrši prilagođavanje; Moguće je i kretanje unazad ERDQ. Bitno je ne shvatiti unazad kao gore i unapred kao bolje.

Odgovarajući termini jesu veća i manja složenost strukture. Veća složenost nikako ne znači superiornost; ona daje veću fleksibilnost, ali je ne garantuje. Ono što je bitno jete kongruencija između datih uslova i sistema razmišljanja. Zelena rešenja često se ne mogu primeniti na plave probleme. Iako kompleksniji nivoi možda daju veći obrazložni kapacitet, ne znači da imaju veću efektivnost u kratkom roku.

Različite oblasti života, npr. veze, karijera, kognitivni pristup, duhovnost, mogu biti obuhvaćene različitim fazama. Npr. tirkiz pristup duhovnosti, žuti pristup učenju, narandžasti u sportskom takmičenju, plavi u seksu, crveni pri odbrani od nasilnog napada itd.

Formiranje složenijih struktura se vrši procesom nadogradnje; prethodni sitemi razmišljanja i ponašanja ne nestaju, nego su obuhvaćeni i nadograđeni. Ukoliko je osoba otvorena, može ih aktivirati po potrebi. Svest o ovome naročito važi za psihu drugog ranga.

Takođe, ovi sistemi nisu nužno povezani sa sledećim formama inteligencije – lingvističkom, numeričkom, logičkom, telesno-kinetičkom, muzičkom, prostornom, naturalnom; međutim, donekle jesu sa interpersonalnom, intrapersonalnom, egzistencijalnom i emocionalnom inteligencijom. Oni se mogu posmatrati kao polje sa infrastrukturom unutar koga inteligencija operiše.

Kada se radi o međuljudskim konfliktima, što je jednostavnija psihička struktura, to je manji kapacitet razumevanja različitosti i veća ubeđenost u ispravnost svoje pozicije.

Ovaj model potpomaže uviđanje različitih perspektiva i shvatanje razloga i motivacija koje stoje iza različitih ponašanja i tako omogućava odabir odgovarajućeg pristupa različitim grupama. Koristi se pri savetovanju raznih organizacija po pitanju razvoja liderstva, strategije, organizacionog razvoja, sistemske transformacije, pristupa tržištima…