Nebrojeno puta pomenuta fraza Ljubav je slepa u Nabokovljevom romanu Smeh u tami prikazana je preko jednog lika, ali tek u interakciji sa drugim, dobija svoju svoj potpuni smisao.
Naočigled klasična priča o ljubavnom trouglu i bračnom neverstvu – muž se zaljubljuje u mlađu ženu – krije dublje metafore, uvek aktuelne i pažljivom čitaocu otkriva nešto više od trilerskog raspleta.
Odnos Albina i Margo
Albin, glavni muški lik u romanu do trenutka u kojem upoznaje Margo, čini se kao čovek bez naročite strasti u životu. Strasti prema bilo čemu. Vodi jednostavan život, mašta o drugim ženama, ide na posao i životari.
Margo, maloletna devojka, vrckavog karaktera, atraktivna, ali ne naročito moralna i inteligentna, pokreće sve uspavano u njemu. Tek u odnosu sa Margo, Albin postaje istinski Albin. Strastven i zaljubljen, željan svega, podložan manipulacijama, ali pak odlučan.
Dešava se nemoguće – muž ostavlja ženu radi ljubavnice. Margina privrženost Albinu ima prljave korene, zamaskirana je bludom i podatnošću, ali Margo je prava Margo tek u odnosu sa Reksom, bivšim ljubavnikom i Marginom slabom tačkom.
Iako bez velikog životnog iskustva, Margo shvata jednu od univerzalnih istina. Seks je u ovom romanu muškarcu zadovoljstvo, a ženi prilika. Međutim, sunovrat Albinove porodice nije krivica koju treba da snosi Margo. Svaki od likova u romanu u trenucima suočavanja sa izborom čije će posledice biti dalekosežne i imati uticaja na druge ljude, bira onu opciju, koja neminovno ima najviše mogućnosti za postepenu propast.
Fenomen ljubavnog slepila
Iako se čini da je Albin pokazatelj i definicija slepe ljubavi, Margin udeo u nijansiranju složenih ljubavnih odnosa u romanu, takođe je neraskidiv od ljubavnog slepila. Njeno je slepilo uzrokovano Reksom, drugim muškarcem, a Albin je taj koji je trpi posledice.
Margo, dete i dalje, daleko je od naivnog i nevinog. Ona nije slepa za posledice svojih odluka i postupaka, štaviše njene ucene su proračunate i dobro isplanirane, premda pod uticajem Reksa. Ona je slepa za bol koju seje oko sebe, u prvom redu Albinovoj nedužnoj porodici, svojoj porodici, pa i samom Albinu, koji toga kasnije tek postaje svestan.
Kratka poglavlja i jasan stil odlikuju ovaj roman, što u kombinaciji sa univerzalnom temom ima za rezultat roman koji je uvek aktuelan, koji pleni i uvlači čitaoca svakom svojom stranicom sve dublje u bludnu i nemoralnu igru troje ljudi u kojoj je teško odlučiti se za pobednika.
Apsurdni karakter priča dobija na samom kraju, gde slepilo iz podmotiva postaje glavni motiv, oko kojeg Margo i Reks pletu svoju prljavu mrežu. Iako je roman izašao pre skoro 80 godina, a motivi večni i već previše puta ispričani, Vladimir Nabokov stilom i gotovo trilerskim zapletom baca novo svetlo na temu ljubavnog trougla i sunovrata ličnosti.
Margo je možda prva Lolita, nepravedno zapostavljena zbog druge, ali jeste lik koji je ponegde suptilno, a negde i očigledno, prikazan iz različitih uglova – ljubavnica, zaljubljena žena, proračunata i hladnokravna, a dete u osnovi svega. Iako bi se mnogi Albinovu privrženost Margo jasno deklarisali kao pedofiliju, ta bi teza imala smisla da Albin u njoj vidi dete, a ne senzualnu i erotičnu ženu, koja je upravo kao takva predmet njegove ljubavi i seksualne naklonosti.
Ljubavno slepilo samo je znak zamagljenog fokusa. U slučaju Albina, fokus je na svemu što Margo može da mu pruži, dok je u njenom slučaju slepilo prouzrokovano Reksom i željom za njegovom ljubavlju, a ne Albinovim novcem, kako se nepažljivom čitaocu može učiniti.
Sunovrat ličnosti, pre svega Albinove, pa potom i Margine, koja se svesno vodi materijalnim želeći da zadovolji Reksa, gorak je utisak koji ostaje nakon čitanja ovog romana. Sa druge strane, jednostavan stil i zanimljiv zaplet, čini ovo delo vrednim čitanja i promišljanja.
Piše: Aleksandra Aleksić
