Roman Foliranti prvi je roman Mome Kapora. Objavljen je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kao posledica prekomerne dokolice i nadomešćivanja urođene hercegovačke i mladalačke lenjosti.
Foliranti su zapravo vrsta opravdanja i piščev dokaz da radi nešto vredno sa svojim životom. Tako je predstavio publici svoju raskošnu jednostavnost, pa je ubrzo pukao tiraž i postao omiljen svim generacijama širom zemlje, a naročito omladincima.
Ko su Foliranti?
Ovo je svojevrstan spomenar prolaznih i dragih lica koji su prošetali Mominim životom. Omaž epizodistima, dernecima, mladosti. Zanesenost brucoša, provincijalca svetlima velegrada i opijenost bulevarima koji vode u nezaborav. Sluđenost dokonog slikara koji luta kneževim korzom i uzaludno pokušava da zaledi vreme u čemu mu pomažu poznati junaci koje sreće ispod fenjera sa cvećem, a koji su glumili u različitim raspletima jedne životne drame. Dignu pozdrav pa zastanu kod Ruskog cara ili fontane da zajedno sklope kolaž jedne nepresušne inspiracije.
Stidljivi dečkić iz Sarajeva tako je od uspomena uspeo da napravi unikatni zanat.
Ovaj roman pitko je i prijemčivo štivo za sve uzraste, nastalo iz pera čoveka na ispitu zrelosti, sanjara i pisca debitanta. Specifična, naizgled krupna, a zapravo sitna epizoda životne predstave. Priča iz dnevnika i balada o prolaznosti i relativnosti.
Zapletom su prožeti i kvalitetno opričani međuljudski odnosi koji su isprepletani sa čežnjama nadobudne dečurlije krupnih očiju koja je mislila i htela da ima svet pod nogama. Uči nas da nešto što se činilo jako važnim možda i nije zapravo bilo tako iz perspektive iskustvom obogaćenog naratora. Da treba biti staloženiji i pragmatično rešavati životne izazove, a uspomene su svakako zlatne i ostaju do groba.
Pažljivije kušajte ovaj dar.
O snovima mladosti
U studentskom domu novobeogradskih paviljona iz bloka jedan upoznaje najboljeg prijatelja Aleksandra, koji je dobio ime jer je rođen iste godine kao ubijeni kralj u Marseju. To je bio Apolon tog internata, razvaljotka i momak za velika dela. Kapiten fudbalskog tima i zaštitnik sanjara. Jedini iskreni drug u tim burnim i početnim studentskim danima.
Kao i svaki vetropir dvadesetogodišnji pripovedač nije imao baš dodira sa realnošću. U jednom izlogu ugledao je oči u koje je nedugo zatim uronio i nije imao nameru da izranja. Sa plakata tog izloga prodavnice nameštaja, jedne noći je iznenada u Momin svet sišla dražesna Mima Leševska – beogradska lepotica i manekenka koja je bila san svih gradskih mangupa.
Momo ih upoznaje i tako nastaje trio koji je harao romantičnim Beogradom šesdesetih godina minulog veka – Moma, Mima i Ale. Beogradski studenti, došljaci, puni želja, nadanja i započetih snova o velikom svetu i mestu pod suncem. Imali su svoje štrafte, omiljene kafane, bifee. Jezdili su rekama i redovno posećivali žurke razuzdane studentarije.
Po povratku iz bela sveta, Ale je preko Mime upoznao Gosin Pavličeka, bitnu glavu u filmskoj industriji. Šapnula im je za kim lude Evropejci, pa je i ovde počela pasija za kinotekama. Videli su to kao šansu za proboj u slavu. Kao zakasnela reakcija stigle su projekcije prerano odbeglog mladog lava i šmekera Džejmsa Dina. Društvo je naslutilo da lepi plavušan može da ga nasledi.
Snovi su počeli da se ostvaruju. Dobio je ulogu koja se sastojala iz jedne reči, trka i sedam sekundi rizičnog posla kaskadera. Ta jedina reč ponovila se više puta, a glasila je Vatra. Zapalili su ga, a mladić je i bukvalno izgoreo od prevelike želje. Zaustavljen u koraku i snu, baš kao i njegov filmski uzor.
Ništavilo i obrt
Na ispraćaju druga u sivilu sirotinjskog sela koje je bilo sušti konrast svetu o kom su skupa maštali, i okružen ljudima koji su došli bez emocija, već isključivo iz ličnog sitnog interesa, mladunac Momo je spoznao apsurd.
Sve mu je izgubilo smisao, te se i sam prepustio ličnom interesu i predao strasti sa lepom manekenkom. Platonska ljubav i bivša devojka njegovog velikog prijatelja skinula mu je mrak u dečačkoj sobi prerano stradalog mladića.
Završetak romana nema apsolutno nikakve veze sa celim tokom priče i glavnim junacima. Trideset godina kasnije nalazi se sa ambasadorima i kraljicom neke daleke azijske zemlje, koja je zapravo naše gore list. Time je autor hteo da naglasi kako je sve u životu prolazno i relativno.
Time pojačava apsurd i stavlja veliki upitnik na sve naizgled velike, trenutne brige.
Piše: Aleksa Ćelap
Šta da vam kažem kad sam car. Najlepše hvala, trudio sam se. :)
Zaista neverovatno pišete. Plašim se da knjiga koju ste me sad naterali da pročitam neće biti ukusna kao vaš opis iste.