Mali Princ sa planete Asteroid B612

Priča o dečaku sa zlatnom kosom koji dolazi sa druge planete svrstana je u red lektira i okarakterisana kao jedna od najlepših priča svih vremena. Mali Princ krenuo je u istraživanje svemira, drugih planeta i sopstvenih nadanja. Lutajući sa planete na planetu, upoznao je mnoge ljude, koji su mu bili veoma čudni.

Jedna od planeta koju je posetio bila je Zemlja. Na njoj je upoznao mnoga bića, među kojima je bio i narator dela – pilot koji ga nesumnjivo nikada neće zaboraviti. Njemu je poverio svoje tajne o ljubavi prema ruži koju je ostavio na svojoj planeti, o ljubavi prema zalascima sunca, ali i o nerazumevanju odraslih ljudi, koji zapravo žive samo da bi preživeli.

Autor Antoan de Sent-Egziperi priču priča u vidu bajke, istovremeno posredno govoreći o sebi, svojim potisnutim željama i ljubavi prema pilotiranju. Kako i sam naglašava, knjiga je posvećena kako deci, tako i odraslima, zbog toga što decu treba ohrabriti da budu ono što jesu, a odrasle treba povremeno podsetiti kako je biti dete.

Mali princ – lektira za sve generacije

Odrasli ljudi jako vole brojeve. Ukoliko želite da im objasnite vrednost nekog predmeta, lakše će shvatiti ukoliko im kažete cenu, no sam opis veličina, oblika i boje.

…ima stotine drugih planeta koje su ponekada tako male, da se jedva mogu videti teleskopom. Kada neki astronom otkrije takvu planetu, on joj umesto imena da broj.

Radoznalost Malog Princa bila je veća od svake prepreke, pa čak ni on sam nije znao šta sve može naučiti. Lutajući i upoznajući nebeske doline, putevi su mu se ukrstili sa mnogim bićima drugačijim od njega samog.

Prva planeta koju je posetio bila je planeta jednog kralja, koji nije trpeo neposlušnost i ništa nije voleo više od svog prestola. Na drugoj planeti živeo je uobraženko, na trećoj pijanac, na četvrtoj poslovan čovek koji se bavio samo računanjem, dok su peta i šesta bile planete geografa i čoveka koji pali i gasi svetiljke. Razočaran svakom od njih, uvek je istim mislima nastavljao svoj put – „Odrasli su zaista veoma, veoma čudni“.

Sedma planeta bila je najprostranija, najveća i najčudnija. Bila je prva planeta koja nije nazvana brojevima, već je nosila jednostavan naziv – Zemlja.

Mali Princ u potrazi sa srećom

Živimo u vremenu tehnologije, kratkih razgovora i brze hrane. Žurimo da odrastemo, a onda shvatimo da odrastanje i nije najlepša stvar koja može da nam se desi.

Više ne vidimo dugine boje oko sebe, već samo crno-bele nijanse, zbog toga što se one lepo slažu sa nijansama drugih ljudi. Ne prepoznajemo slona u utrobi zmijskog cara, već se zadovoljavamo šeširom. Mali Princ vidi svet nevinim očima deteta, koje traži sreću u sitnicama i malim znacima pažnje.

„Odrasli nikada ništa ne shvataju sami, a decu zamara da im sve ponovo objašnjavaju.“

Mali Princ primetio je da je planeta Zemlja veća od mnogih planeta koje je posetio, ali takođe i veoma drugačija. U prostranstvu pustinje Sahare, upoznao je nepripitomljenu lisicu, dobroćudnu zmiju, visoku planinu, izgubljenog pilota i vrt ruža.

Mali princ je svako poznanstvo pretvorio u prijateljstvo, ali je najviše vremena proveo sa pilotom, koji se našao usred pustinje zbog kvara na avionu. Ispitivao ga je o planeti, ljudima, crtežima, životinjama i mnogim drugim temama. Pilot je dečaka veoma brzo zavoleo i teško se od njega rastao, iako je znao da se on vraća svom domu u kome nema zla.

Mali Princ je naučio mnogo o Zemlji i dopadala mu se. Ali, na Zemlji zalasci sunca nisu toliko česti, niti je ijedna ruža bila lepa kao ona koju je ostavio kod kuće. Zapravo, ništa nije bilo slično njegovoj planeti. Shvatio je da nijedna planeta nema ono što ima njegova.

Asteroid B612

Planeta koju je jednom primetio naučnik iz Turske, dobila je naziv B612. Ta planeta bila je mala, jedva nešto veća od kuće. Međutim, imala je ono što i na našoj planeti ponekada zafali – mnogo ljubavi.

Ova planeta bila je dom Malog Princa, jedne ruže, niskog neaktivnog vulkana i jedne male ovce koju je princ doneo sa Zemlje. Ophodio se prema njima sa puno ljubavi, čuvao ih je i tešio. Smatrao ih je prijateljima. Veličina planete omogućila mu je posmatranje zalazaka sunca kada god poželi. To je zaista predstavljalo uživanje za Malog Princa, ali i i utehu u trenucima kada je tužan.

Priča o mališanu koji želi da otkrije nove predele, putuje i dobije odgovore na mnoga pitanja, već decenijama u čitaocima budi mnoga pitanja, emocije i nadu.

Način na koji Mali Princ vidi svet oko sebe, na koji voli samo svoju ružu u milion sličnih i način na koji razmišlja, pravi je primer topline i bezbrižnosti koju ljudi stavljaju iza straha, brige i anksioznosti. Otkrivanjem sebe, svojih najdubljih i najemotivnijih shvatanja, svako od nas može pronaći Malog Princa u sebi. Naši mali prinčevi i princeze su ona deca koja smo nekada bili, koja su živela život bez brojeva, kalupa i briga, svako na svom asteroidu B612.

Piše: Andrijana Pavlović