Zadesite li se u situaciji u kojoj se razgovor dotiče savremenih pisaca, ime Dona DeLila skoro će zasigurno iskrsnuti pre ili kasnije. Kao jedan od najizučavanijih živih pisaca današnjice, DeLilo je ujedno i jedan od možda najpopularnijih pisaca savremenog američkog romana.
Iako se pisci koji dožive veliki uspeh u svetu književne kritike retko mogu pohvaliti i širokom čitalačkom publikom, to sa DeLilom nije slučaj. Njegovi romani, njih šesnaest do sada, okupili su oko ovog pisca vernu publiku koja se može pohvaliti i svojom internet zajednicom pod imenom The Don DeLillo Society.
Za pisca koji prevashodno piše o Sjedinjenim Američkim Državama i svoje junake skoro isključivo smešta na teritoriju ove svetske sile, to se možda i nije moglo očekivati. Ipak, ta Amerika, koja je praktično jedini glavni lik koji se ponavlja iz romana u roman, samo će neiskusnog čitaoca odvratiti od DeLilovog sveta. On možda piše konkretno o Americi, ali je ta i takva njegova Amerika zapravo svaka zemlja na ovom svetu.
Ko je Don DeLilo?
Rođen je 20. novembra 1936. godine u Bronksu, oblasti Njujorka – grada koji će kasnije u velikoj meri obeležiti njegov opus. Kako se po imenu i naslućuje, njegova porodica vuče svoje poreklo iz Italije. Upravo to poreklo vezaće DeLilovo detinjstvo za imigrantske četvrti italijanskih katolika koji se neretko pojavljuju kao likovi u DeLilovim romanima, pre svih u Podzemlju.
Pisanjem počinje da se ozbiljnije bavi nakon tridesete, nakon što je, kako je sam isticao u intervjuima, proveo veći deo svojih dvadesetih i ranih tridesetih godina u čitanju. Pitate li ga za uzore, najpre će vam navesti Džojsa i Foknera, a potom će, u maniru pravog umetnika, priču skrenuti na velikane džeza kakvi su Majls Dejvis i Ornet Kolman ili pak na istaknute filmske umetnike poput Godara, Trifoa ili Antonionija.
Od Amerikane do Nula K
Prvi roman pod nazivom Amerikana obavljuje 1971. godine i njime postavlja glavne teme kojima će se u budućnosti baviti. Sam naziv romana sugeriše da će tu obećanu zemlju postaviti u centar svoje fikcije i da će pokušati da definiše Ameriku i živi mit koji ona za njega, ali i za čitav svet, predstavlja. Štaviše, DeLilov poduhvat utoliko je veći što je, čini se, od početka namerio da kroz svoja dela Ameriku predstavi kao univerzalni simbol postmodernog doba u kojem živimo.
Sedamdesete će svedočiti objavljivanju čak šest njegovih romana, što ih čini ubedljivo najplodnijim periodom DeLilove karijere. Ipak, premda DeLilo tada objavljuje najveći broj romana po deceniji, sedamdesete se ne ističu kao njegovo najuspešnije spisateljsko doba.
Najuspešnije i svakako najzrelije DeLilovo doba dolazi sredinom osadesetih i zalazi duboko u devedesete tokom kojeg on objavljuje svoje lično „sveto trojstvo“ – kako kritičari vole da nazivaju njegova tri najbitnija romana. Redom na svetlost dana izlaze Beli šum (1985), Mao II (1991) i konačno Podzemlje (1997) – roman koji se smatra verovatno najboljim primerom DeLilovog spisateljskog talenta.
Od te davne 1997. pa do danas Delilo je objavio ukupno pet romana, zaključno sa poslednjim Nula K koji je predstavljen 2016. godine. I u njima se nastavljaju iste glavne teme, samo sagledane iz drugih uglova, ali se čini da nijedan od njih nije uspeo da dosegne uspeh gorepomenutog trojca.
Amerika – mit koji stvaraju mediji
Tema koja se najčešće spominje u vezi sa DeLilovim romanima jesu mediji. Mediji su, u ovom ili onom obliku, verovatno najprisutniji element u DeLilovim delima. Bilo da je u pitanju televizija, film ili internet, mediji su filter kroz koji nam je stvarnost danas predstavljena, tvrdi on.
Životi njegovih junaka skoro da su ugušeni u moru dostupnih mas-medija. Mnogi od njih su u medijskom poslu poput Dejvida Bela iz Amerikane, neki su, poput brojnih junaka Podzemlja, stalno uz svoje TV prijemnike kao verni gledaoci, a neki poput Erika Pakera iz Kosmopolisa, praktično žive na internetu, prisutni kao ljudski element u moru jedinica i nula.
Takva Amerika, kako se iz DeLilovih romana može zaključiti, skoro da i postoji samo u medijima. Razni junaci saznaju detalje o raznim događajima upravo kroz medije i za većinu njih ti događaji tako i postoje samo u svetu medija – oni im nisu prisustvovali, te se za njih oni fizički nikada nisu ni desili.
Drugim rečima, ti su događaji, poput čuvene bejzbol utakmice koju preko radio-prenosa prate junaci Podzemlja, za sve njih samo priče koje su videli na TV-u, priče o kojima su čuli na radiju ili o kojima su čitali u novinama ili oglasima. Na taj način, čitava zemlja i sve što se u njoj dešava svedena je na puku fikciju, i to onu koja se izdaje za istinu.
Da stvar bude gora, osim što se trudi da obmane, ta je fikcija i do te mere agresivna da se trudi da bude sveprisutna, pa će se tako junaci često žaliti kako od nje ne mogu da pobegnu. Upravo se u Podzemlju Met Šej, mlađi brat protagoniste, vajka kako ne može da prestane da gleda čuveni snimak ubistva na autoputu jer su ekrani svuda oko njega, pa čak i na tako banalnom mestu kao što je supermarket.
Vremenom, DeLilovi junaci počinju i da usvajaju ono što u medijima vide, pa će tako svoje živote često upravljati po filmovima i TV emisijama. Erik Paker u Kosmopolisu srlja u za njega po život opasnu situaciju i misli samo o tome kako da se kreće poput akcionih junaka iz filmova. Već pomenuti Dejvid Bel u Amerikani često pominje razne filmske zvezde koje on smatra idealima muževnosti, te se trudi da njihovo ponašanje i držanje i sam imitira.
Ono što se dobija kada se ovaj začarani krug pogleda izdaleka, iz udobne fotelje čitaoca, jeste svet koji je obsednut predstavom i spektaklom, svet koji se ne libi da izmišlja i manipuliše kako bi sebe predstavio u što boljem svetlu.
No, sva moć DeLilove pisane reči oseti se tek kada se čitalac vrati u sopstveni svet i u svojoj okolini vidi upravo tu zemlju koju je DeLilo naizgled udaljio od nas nadenuvši joj ime tako daleke Amerike. Onda i tek onda, može se uvideti zašto je za mnoge Don DeLilo jedan od najznačajnijih pisaca današnjice.
