Životinjska ili ljudska farma?

Životinjska farma Džorža Orvela je moderna basna o politici i državnom upravljanju koje je uništeno nepopravljivim ljudskim manama koje se ispoljavaju dolaskom na vlast. Ova knjiga opisuje političku prošlost, sadašnjost i budućnost svih država.

Političari, sama vlast, pa i opozicija, uvek su isti tipovi ljudi, sa istim ciljevima, težnjama i načinima na koje ostvaruju to što žele. Pod maskom dobročinitelja i geslom da će biti bolje kada oni dođu na vlast, uspevaju da zavedu one naivnije, kojih nažalost nekako uvek ima više.

Kakav je život na životinjskoj farmi?

Radnja je smeštena na jednoj engleskoj farmi, Veleposedničkoj farmi, koju vodi gospodin Džons. On je nemaran gazda. Previše pije, zaboravlja da nahrani životinje, koristi bič i plaši ih svojim prečestim pucanjem iz puške.

Životinje teško žive. Imaju malo odmora i malo hrane. Međutim, jedne noći, svinja Stari Major saziva sastanak i govori o revoluciji, pobuni svih životinja sa farme protiv gazde. On ukazuje na to da je čovek parazit koji ne radi ništa, a dobija sve. Tako nastaje animalizam.

Zašto živimo u ovim bednim uslovima? Zato, što nam skoro sav proizvod našeg rada ukradu ljudska bića. To je suština svih naših problema. Sabrana je u jednoj reči – Čovek! Čovek je jedini stvarni neprijateljh koga imamo. Uklonite Čoveka i osnovni uzrok gladi i preteranog rada biće ukinut zauvek.

Tri dana nakon ovog govora Stari Major umire, ali ostaje ideja o farmi na kojoj bi živele samo životinje. Nakon jednog pijanstva gospodina Džonsa životinje pune besa, bunta i sve do tada stišavane želje za osvetom napadaju ljude, proteruju ih sa farme i ona postaje potpuno njihova. Ali, tu nastaju problemi.

Životinje ili ljudi?

Kroz naizgled jednostavnu priču o životinjama Orvel je uspeo da prikaže složene promene ljudskog društva, spuštajući političare na nivo životinja, odnosno spuštajući glavnu vlast na nivo svinja.

Šta se dešava kada životinje same sebi postanu gazde?

Smišljaju 7 zapovesti animalizma:

1. Ko god da ide na dve noge, taj je neprijatelj.
2. Ko god da ide na četiri noge, ili ima krila, taj je prijatelj.
3. Nijedna životinja ne sme da nosi odeću.
4. Nijedna životinja ne sme da spava u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme da pije alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme da ubije bilo koju drugu životinju.
7. Sve životinje su ravnopravne.

Ove zapovesti nastaju iz potrebe da se životinje sačuvaju od čovekovih navika, loših osobina, lenjosti, poroka. Da se sačuvaju od ljudske pohlepe, drčnosti, uobraženosti. Ali, kako vreme odmiče, svinjama je sve teže i teže da se drže prvobitnih zapovesti, pa ih prepravljaju, brišu i menjanju.

Kroz kasniju transformaciju 7 zapovesti animalizma vidi se transformacija koja se životinjama dogodila kada su konačno vlast uzele u svoje ruke.

Moć reči

Glavno oružje u ovoj knjizi jeste govor. Na početku govor Starog Majora pokreće čitavu radnju, svojim govorom Snoubol osvaja više pristalica od Napoleona, a Napoleon komunikaciju sa ostalima prepušta Skvileru, jer je bolji govornik od njega.

Govorom se istorija menja, događaji modifikuju, a životinje ubeđuje da ono što su videle zapravo nisu videle.

Napoleon uspeva sve (osim Bendžamina) da uveri da je on u stvari zamislio čuvenu vetrenjaču koja treba da stvara elektricitet, pa će životinje raditi samo 3 dana nedeljno. Isti princip koriste političari. Prisvajaju tuđe uspehe, kradu tuđe zamisli, od svakog uzimaju ono što im je najkorisnije, pa onda bez griže savesti upotrebljavaju to. Ucenama i mitom dolaze do onoga što žele, a sposobni ljudi pognute glave beže. Ne osvrćući se.

Vetrenjača koju su životinje tri puta gradile, predstavlja samu njihovu farmu. Toliki trud i napor uložen u ono što veruju da je veliko, ogromno, bitno, a opet jedan vetar to može da sruši, jedan čovek. Kada je na kraju i izgrađena, nije korišćena onako kako su životinje htele. Opet je neko na višem položaju od njih odlučivao šta će sa njom biti. Kad je onaj najteži deo završen, sve je prepušteno nekom drugom, na zlatnom tanjiru koji će ubrzo biti isprljan blatom.

Sve životinje su ravnopravne, samo su neke ravnopravnije

7 zapovesti animalizma sada izgledaju ovako:

1. Nijedna životinja ne sme da spava u krevetu, sa čaršavima.
2. Nijedna životinja ne sme da pije alkohol, previše.
3. Nijedna životinja ne sme da ubije bilo koju drugu životinju, bez razloga.
4. Sve životinje su ravnopravne, samo su neke ravnopravnije.

Ova poslednja zapovest je postala nacitiranija rečenica našeg vremena.

Oštra svađa postajala je sve bučnija. Galamilo se, lupalo po stolu, gledalo oštro i sumnjičavo, odlučno poricalo. Svađa je počela u trenutku kada su Napoleon i gospodin Pilkington istovremeno odigrali asa pik. Dvanaest glasova besno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno šta se promenilo u izgledu svinja. Pogled životinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do čoveka, od čoveka do svinje, i ponovo od svinje do čoveka; ali, već je bilo nemoguće raspoznati ko je svinja, a ko čovek.