Zuko Džumhur – jedini koji je zavredio predgovor Ive Andrića

U izdanju sarajevskog izdavača Baybook nedavno su pojavila Izabrana dela jugoslovenskog novinara i putopisca Zuka Džumhura sa predgovorom Ive Andrića, jedinim predgovorom koji je ovaj nobelovac napisao.

• Nekrolog jednoj čaršiji
• Pisma iz Azije
• Putovanje belom lađom
• Hodoljublja
• Pisma iz Afrike i Evrope
• Stogodišnje priče

Malo je pisaca koji su preko svog ljudskog vijeka živjeli tisuću prethodnih godina, i koji su osim vlastitoga imali bezbroj zavičaja – zapisao je pre nekoliko godina Miljenko Jergović. – S jedne strane, sve je u njemu bilo starovremeno: musliman po stambolskome i bečkom kalupu, koji se pisanju učio preko sentenca i mudrosti istočnoga svijeta, među koje bi udijevao anegdote za koje čitatelj nikada nije mogao biti siguran jesu li to stvarni događaji ili ih je Zuko izmislio kao neku paralelnu stvarnost. S druge strane, bio je Beograđanin, jedan od onih koji su u pedesetima stvarali atmosferu toga grada, njegovu liberalnu auru i mangupsku naraciju.

Za predgovor velikog Andrića vezana je i nesvakidašnja crtica iz života ovog stvaraoca, vezanog za grad Herceg Novi, u kom je i nobelovac Ivo Andrić voleo da provodi vreme. Na ponudu Novljana da, nakon Andrićevog odlaska za Beograd, baš on živi u njegovoj kući, koju je Zuko, bez razmišljanja, odbio rečima: „Ko sam ja da živim u Andrićevoj vili?” verovatno je, između ostalog, zaslužio poštovanje sugrađana koji su stolicu u kafani Hercegovina nazvali Zukovom stolicom.

Još jedan mali unikum iz života ovog stvaraoca: sahranjen je 29. novembra, na dan Republike, države koja je umrla veoma brzo posle njega.

A zvanična biografija kaže: Zuko Džumhur (Konjic, 1919 – Herceg Novi, 1989) bio je jugoslovenski novinar, putopisac, slikar, karikaturista, filmski i televizijski scenarista, pozorišni scenograf, umetnički direktor filma, likovni kritičar i kostimograf. Odrastao je na Dorćolu. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Beogradu, a poslednju godinu gimnazije u Sarajevu. U Beogradu je studirao pravo i likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Radni vek do penzije proveo je kao novinar i karikaturista dnevnog lista “Politika”. U najstarijem srpskom dnevnom listu objavio je sve putopise, a na spoljnopolitičkim stranicama ovog lista svake nedelje gotovo 40 godina izlazile su njegove karikature. Od 1969. godine do smrti 1989. zbog narušenog zdravlja živio je u Herceg Novom.

Prve crteže objavio je u “Narodnoj armiji” 1947, a od tada sarađuje kao karikaturista i ilustrator u “Ježu”, “Borbi”, “Vetrenjači”, “Oslobođenju”, reviji “Danas”, NIN-u. Napisao je scenarije za više kratkih i tri igrana filma. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a tokom poslednjih deset godina života radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije “Hodoljublja” u režiji Mirze Idrizovića, a za televiziju Crne Gore snimio je niz zanimljivih putopisa pod nazivom “Riječ, kamen, boje”.